Rendgen

Šta je obična radiografija / rendgen – „rengen“ – „rentgen“?

Radiografija je snimanje delova tela pomoću rendgenskih zraka. Rendgenski zraci su oblik zračenja sličan vidljivoj svetlosti, radio talasima i mikrotalasima ali imaju veoma visok nivo energije koja im omogućava da prodru kroz telo i stvore sliku. Svaka slika nastala korišćenjem rendgenskog zraka nastaje usled različitog apsorbovanja (upijanja) zračenja u različitim strukturama ili delovima tela. Gusta struktura, kao što je kost, apsorbuje visok procenat rendgenskog zraka (koja se na slici koju dobijemo predstavlja kao svetlo siva), dok strukture male gustine, poput mekih tkiva, apsorbuju mali procenat zračenja i na dobijenom snimku imaju tamno sivu boju. Mnogobrojni delovi ljudskog tela imaju različite gustine i ta razlika stvara rendgensku sliku.

 

Sadržaj

Kada je potrebno raditi rendgenski snimak – „rengen“ – „rentgen“��?

Lekar će vas uputiti na rendgen ako veruje da slika određenog dela vašeg tela može pomoći u pronalaženju uzroka i simptoma bolesti kao i u i lečenju. Najčešći rendgenski snimci su slike grudnog koša ( srce i pluća) i slike ruku, nogu ili kičme kod pacijenata koji imaju sumnju na povrede ili druge bolesti u kostima, zglobovima ili leđima, provera postojanja kameca u bubregu i/ili mokraćnoj bešici itd.

Kakva je priprema potrebna za rendgensko snimanje?

Za obično rendgensko snimanje najčešće nije potrebna posebna priprema. Izuzetak su situacije kada je potrebno uraditi snimanje delova tela u regiji trbuha („stomaka“) – nativni snimak abdomena – kod gojaznih osoba i kada je potrebno snimiti delove kičmenog stuba – grudna (torakalna) i leđna (lumbosakralna) kičma. Obzirom da vazduh u crevima otežava dobijanje jasne slike, u ovim situacijama je potrebno da se pacijent pripremi za snimanje – priprema za snimanje torako-lumbosakralne regije kičmenog stuba i nativni snimak abdomena.

Ono što je važno je da svom lekaru i medicinskom osoblju u  ustanovi u kojoj obavljate rendgen kažete ako postoji mogućnost da ste trudni.  Obzirom na moguće štetno dejstvo jonizujućeg  zračenja na plod, žene u generativnom periodu treba da obaveste osoblje o eventualno mogućoj trudnoći. Tada će se, ukoliko je to moguće, rendgensko snimanje zameniti nekom drugom radiološkom metodom koja ne koristi jonizujuće zračenje.

Obično je potrebno ukloniti deo odeće sa tela koji se snima na rendgenu  jer neka odeća može otežati jasan prikaz na slici.  Možda ćete morati da uklonite i određene predmete sa tela – kao što su sat, nakit, ili delovi garderobe koji sadrže veću količinu metala.

Ukoliko se radi kontrolni rendgenski snimak  u cilju procene napretka lečenja, potrebno je na snimanje poneti raniji (stari) nalaz kako bi radiolog (lekar specijalista), koji će poslati izveštaj vašem lekaru, mogao uporediti stari i novi nalaz.

Priprema za snimanje torako-lumbosakralne  regije kičmenog stuba i za nativni Rtg abdomena

Primer I  – kraća, efikasnija ali i neprijatnija

Priprema počinje jedan dan pre zakazanog pregleda – uzimati samo bistre supe, bistri sok od jabuke, čajeve i vodu.

Dan pre zakazanog pregleda:

  • Pre podne: u 10h rastvoriti jednu kesicu praška Fortrans u jednom litru vode i ispiti u roku od jednog sata.
  • Popodne: u 16h rastvoriti jednu kesicu praška Fortrans u jednom litru vode i ispiti u roku od jednog sata.
  • U 18h rastvoriti još jednu kesicu praška Fortrans u jednom litru vode i ispiti u roku od jednog sata.
  • Na dan intervencije ne jesti i ne piti ništa.

 

Primer II – opuštenija po pacijenta ali dugotrajnija

Prvi dan

  • DORUČAK: pečeno meso, buter, slabo zaslađen čaj, dvopek
  • RUČAK: pire krompir, pirinač, dvopek, riba
  • VEČERA: zaslađen čaj, dvopek

Drugi dan

  • DORUČAK: pečeno meso, buter, slabo zaslađen čaj, dvopek
  • RUČAK: pire krompir, pirinač, dvopek, riba
  • VEČERA: ne večerati
  • U 10h popiti 3 tablete Dulcolaxa uz pola litra čaja
  • U 16h popiti 3 tablete Dulcolaxa uz pola litra čaja

Treći dan – krenuti na pregled u zakazanom terminu. Može se piti voda I nezaslađen čaj. Ne uzimati kafu, mleko, hranu…

Kako izgleda rendgensko snimanje?

Viši medicinski tehničar u radiologiji – rendgen tehničar – je osoba školovana za izvođenje radioloških procedura. Ona Vas postavlja u položaj koji je optimalan za snimanje željenog dela tela. Ukoliko je potrebno, postaviće se vrećice sa peskom, različite trake ili jastuci oko dela tela radi postizanja pravilnog položaja za snimanje. Zaštitnom keceljom koja sadrži olovo zaštititi će vaše telo od dela jonizujućeg zračenja koje se “rasipa” u okolinu.  To su prvenstveno regija male karlice (organi za razmnožavanje),  dojke i vrat ( štitasta žlezda) – delovi tela izrazito osetljivi na zračenje.

Tokom snimanja je potrebno da budete  potpuno mirni a, zavisno o vrsti snimanja, može se od vas tražiti da na kratko zaustavite disanje kako na rendgenskom (Rtg)  snimku ne bi nastale smetnje uzrokovane pomeranjem a što za posledicu ima mutnu sliku.

Za vreme snimanja osoblje se nalazi izvan prostorije u kojoj se nalazi rendgenski aparat ali , kroz otvor sa zaštitnim staklom,  sve vreme  se pacijent posmatra.

Jedan deo tela snima se obično iz više projekcija, pa su dva  ili tri snimka istog dela tela uobičajeni. Ponekad je zbog poređenja neophodno snimiti i deo tela na zdravoj strani.

Nakon završenog snimanja se od strane radiološkog tehničara proverava  da li je snimak dobar I da li je eventualno  potrebno dodatno snimanje.

Šta pacijent može očekivati za vreme i posle rtg snimanja?

Rendgensko – Rtg –  snimanje  je bezbolna dijagnostička metoda.  Može se  osetiti nelagodnost zbog niže temperature u prostoriji gdje se snimanje obavlja, ali nešto niža temperature je potrebna u prostoriji gde se nalazi Rtg aparat zbog njegovog pravilnog funkcionisanja.  Još jednu neprijatnost može uzrokovati tvrd sto na kome se leži tokom snimanja ili pak neudoban položaj neophodan za obavljanje kvalitetnog snimanja.

Radiološki tehničar će Vam pomoći da zauzmete optimalan položaj tela da bi se dobio adekvatan snimak i nelagodnost svela na najmanju moguću meru.

Koje su prednosti rendgenskog snimanja?

Rendgensko snimanje je najbrži i najjednostavniji način da se vide promene na kostima i zglobovima nastale zbog povrede, upale ili neke druge bolesti.

Rendgenski uređaji su dostupni u većini zdravstvenih ustanova, a rendgensko snimanje je relativno jeftino.

Nakon rendgenskog snimanja u telu pacijenta ne zaostaje nikakvo zračenje.

Rendgensko snimanje ne utiče na  druge dijagnostičke pretrage.

Kakvi su rizici od Rtg snimanja?

Ukoliko se rendgenska snimanja često ponavljaju sa većim dozama, može postojati mali rizik od nastanka karcinoma. Međutim, korist koja se dobija Rtg snimanjem značajno nadmašuje taj rizik. Savetovanjem sa izabranim lekarom koji ima uvid u Vaša ranija izlaganja Rtg zračenju  kao i rizicima za zdravlje koje trenutno zdravstveno stanje nosi,  mesta za strah od  ovog rizika nema.

Pri jednomj rendgenskom snimanju kostiju, pacijent je izložen zračenju od približno 0,001 mSv. Godišnja doza zračenja iz našeg okruženja (sunčevi zraci, različite radioaktivne stvari u zemlji i drugo), a kojoj smo svi izloženi iznosi oko 3 mSv. Dakle, efektivna doza zračenja koju telo primi prilikom jednog snimanja kosti jednaka je dozi zračenja koju telo primi iz okoline tokom jednog dana. Najvećoj dozi zračenja pacijent je izložen prilikom snimanja kičmenog stuba I ona iznosi  1,5 mSv što odgovara dozi zračenja koju telo primi iz okoline kroz 6 meseci.

Žene, koje se upućuju na rendgensko snimanje, uvijek treba da obaveste svog lekara  ili radiološko osoblje o bilo kakvoj mogućnosti trudnoće.

Kakva je sigurnost pri rendgenskom snimanju?

Posebna se pažnja pri rendgenskom snimanju pridaje upotrebi što manje doze zračenja uz postizanje što boljeg rezultata. Radiološka udruženja stalno kontrolišu i usavršavaju tehničke standarde za preglede koji se koriste u radiologiji.

Kao i kod drugih medicinskih postupaka, upotreba rendgenskog zračenja sigurna je kada se koristi s pažnjom i stručno. Radiološko osoblje obučeno je da upotrebi što manju dozu zračenja da bi se postigao potrebni rezultat – kvalitetan rendgenski snimak. Količina rendgenskog zračenja koja se pri tom koristi je mala u poređenju sa očekivanim benefitom I znatno  premašuje mogući rizik.

Rendgenski zraci nastaju i postoje samo u trenutku uključivanja rtg uređaja. Ka I kod  vidljive svetlosti, rendgenski zraci  ne postoje nakon isključivanja prekidača.

Trudnoća i rendgensko snimanje

Obzirom na moguće štetno delovanje jonizirajućeg zračenja na plod, žene u generativnom periodu treba da OBAVEZNO obaveste radiološko osoblje o eventualno mogućoj trudnoći. Tada će se, ukoliko je to moguće, rendgensko snimanje zameniti nekom drugom radiološkom metodom koja ne koristi ionizirajuće zračenje (ultrazvuk, magnetna rezonancija). Ako je rendgenska pretraga neophodna, tada će se preduzeti sve mere da doza zračenja koju će plod primiti bude što manja.

Koja su ograničenja rendgenskog snimanja?

Iako rendgenski snimci pokazuju jasno i u detalje kost i njenu strukturu, oni daju malo podataka o mekotkivnim strukturama (naročito o mišićima, tetivama, ligamentima  itd).  Ipak postoje organi u našem telu čije se stanje može prooceniti standardnim rendgenskim snimanjem i tu se najpre misli na organe u grudnom košu (pluća, srce, krvni sudovi…), zatim postojanje kamenaca u bubrezima, nekih bolesti creva itd.