Keratoza je benigna (nekancerogena) promena na koži koja nastaje usled zadebljanja gornjeg sloja kože, prvenstveno zbog povećane proizvodnje keratina. Najčešće se javlja kod odraslih osoba, a učestalost raste sa godinama. Keratoze se obično pojavljuju na licu, rukama, vratu, ramenima ili trupu, a mogu biti različite boje – od svetlo braon do tamno braon – i imaju hrapavu ili ljuspastu površinu. Iako u većini slučajeva ne izazivaju zdravstvene probleme, njihov izgled ili lokalizacija mogu biti estetski neugodni ili neprijatni zbog iritacije odećom ili trenjem.
Postoji nekoliko vrsta keratoza – seboreične keratoze (najčešće, površinske, ovalnog oblika, sa hrapavom ili voskastom površinom), aktinične keratoze (nastaju izlaganjem suncu, potencijalno predkancerogene) i keratoze noktiju (pojavljuju se na noktnim pločama, češće kod starijih osoba). Seboreične keratoze obično rastu sporo i mogu ostati stabilne godinama, dok aktinične keratoze zahtevaju redovno praćenje zbog rizika od transformacije u karcinom kože.
Uklanjanje keratoza preporučuje se kada izazivaju svrab, iritaciju, krvarenje ili estetski problem. Postoje različite metode uklanjanja: hirurško struganje, krioterapija (zamrzavanje tečnim azotom), lasersko uklanjanje i tretmani sa hemijskim pilingom. Izbor metode zavisi od tipa keratoze, njene veličine i lokacije.
Oporavak nakon uklanjanja keratoze je obično brz, a lokalne promene kože se vrlo brzo regenerišu. Redovne kontrole kod dermatologa omogućavaju pravovremeno otkrivanje novih promena i održavanje kože zdravom i negovanom.