Šta je ateroskleroza?
Ateroskleroza je poznata kao „krutost arterija“ ili očvršćavanje arterija.
Arterije su krvni sudovi koji od vašeg srca ka organima i tkivima tela prenose krv bogatu hranljivim materijama i kiseonikom. Tokom procesa ateroskleroze se na njihovim zidovima talože masnoće, holesterol, kalcijum i druge supstance i tako stvaraju plak – lepljivu smešu svih ovih sastojaka koja postepeno i sve više kroz vreme sužava arteriju čiji zid postaje sve deblji i tvrđi. Ovo je tihi, postepeni proces koji u početku ne daje nikakve simptome ali na kraju, kako plak raste, sve je manje prostora za proticanje krvi kroz arteriju. Na ovaj način, tkiva i organi dobijaju sve manje kiseonika i „hrane“ što utiče na njihovu funkciju.
Ujedno, obzirom da se krv od srca kroz arterije pumpa pod određenim pritiskom u ovim situacijama postoji i opasnost da se deo ili celi plak otkine od zida krvnog suda i da se putem daljeg toka dalje transportuje putem krvi – krvni ugrušak. Naše arterije su kao jednosmerna ulica što znači da krv uvek kroz nju teče u jednom smeru. Krvni ugrušak je kao blokirana jednosmerna ulica kroz koju protok krvi do ciljanog mesta više nije moguć. Ateroskleroza je najčešći uzrok nastanka srčanog i moždanog udara.
Šta uzrokuje aterosklerozu?
Prema dosadašnjim saznanjima ateroskleroza se češće javlja kod osoba sa visokim krvnim pritiskom, dijabetesom i visokim holesterolom kao i kod pušača cigareta.
Faze ateroskleroze godinama postepeno napreduju. U osnovi te faze su:
- Oštećenje endotela (unutrašnji zid arterije) koje za posledicu ima početak neke vrste upalnog procesa u toj regiji, stimuliše bela krvna zrnca (Leukocite) koji se nakupljaju u toj regiji
- Formiranje masnih pruga na mestu oštećenja endotela što je prvi vidljivi znak ateroskleroze. Naime, nakupljena bela krvna zrnca nastoje da odstrane nakupljeni holesterol u regiji endotela ali tokom tog procesa ona „pokušavaju i umiru“ te se nakupljaju u regiji oštećenja formirajući spomenute masne pruge. Na taj način se oštećenje endotela povećava
- Rast plaka je posledica nagomilavanja uginulih i holesterom ispunjenih belih krnih zrnaca. U toj fazi se preko plaka stvara „kapica“ koju čine ćelije mišićnog sloja zida arterije koja sprečava da se delovi plaka odvoje od zida i pređu u krvotok. Rast plaka dovodi do suženja arterije što za posledicu ima smanjen dotok krvi do organa i tkiva
- Ruptura (pucanje) ili erozija plaka nastaje kada se „kapica“ razbije što dovodi do daljeg oštećenja endotela i stvaranja krvnog ugruška. Krvni ugrušak nije dovoljno stabilan i on se može pokrenuti sa mesta nastanka što dovodi do začepljenja arterije na mestu gde se taj ugrušak zaglavi. Dalji dotok krvi je onemogućen i tkivo zbog nedostatka hranljivih materija i kiseonika propada.
Tekst napisala dr Biljana Petrevska.