Autosugestija je pojam koji većini ljudi zvuči poznato – ponavljanje pozitivnih afirmacija, rad na sopstvenim mislima, menjanje unutrašnjih obrazaca. Međutim, šta se zapravo dešava u mozgu tokom autosugestije? Na to pitanje odgovorila je dr Mirjana Ždraljević, lekar specijalista neurologije, u emisiji „Studio znanja“.
U nastavku pročitajte najvažnije uvide iz njenog gostovanja – kako autosugestija utiče na neurohemijske procese, na koje delove mozga deluje te koliko je potrebno da bi se stvorile trajne promene.
Šta je autosugestija i zašto je važna
“Autosugestija je kognitivni proces poznat još od kraja 19. i početka 20. veka. Jako malo se zna o samim kognitivnim i neurohemijskim procesima koji se nalaze u njegovoj osnovi.”
Najjednostavnije rečeno, to je sposobnost da kroz svesno ponavljanje misli ili izjava utičemo na svoje ponašanje, emocije i unutrašnje doživljaje.
Neurohemijski procesi: Uloga dopamina
Dr Ždraljević ističe: “Postoje neka istraživanja koja su pokazala da kod same autosugestije dolazi do aktivacije tzv. sistema nagrade. To je mezokortiko-limbički sistem, koji postoji u našem mozgu i koji je uglavnom zadužen za isticanje, podsticaj, asocijativno učenje i pored toga za pozitivno prebojene emocije u čijoj osnovi se nalazi neka pozitivna emocija kao što je sreća, radost, zadovoljstvo.”
Takođe, ističe: “Kada je u pitanju sam neurohemijski proces, odnosno neurotransmiter za koji je pokazano da ima ulogu kod autosugestije, to je dopamin koji se dominantno oslobađa aktivacijom ovog sistema i onda dalje utiče na sam prefrontalni korteks koji ima najveću ulogu u samom procesu autosugestije.”
Neuroplastičnost: Mozak koji se menja
“Izuzev ovih neurotransmiterskih procesa, dolazi i do jednog mehanizma koji je nama poznat kao neuroplastičnost, tačnije sposobnost samog mozga da vrši reorganizaciju, odnosno promenu strukture i tih neuronskih mreža kroz sam rast i reorganizaciju neurona.”
To znači da autosugestija ne deluje samo trenutno, već može dovesti do stvarnih, trajnih promena u povezanosti nervnih ćelija.
Pozitivna i negativna autosugestija – različite hemisfere mozga
Na pitanje da li se različiti delovi mozga aktiviraju i koji se tačno delovi uključuju pri pozitivnoj ili negativnoj autosugestiji, dr Mirjana nam daje odgovor: “Ono što je poznato jeste da se sa samom autosugestijom, to su nam pokazale studije, koje su koristile funkcionalnu magnetnu rezonancu, znači snimanje mozga gde se beleži sama funkcionalna aktivnost određenih regiona mozga, da se primenom autosugestije dolazi do:
• Aktivacije prefrontalnog korteksa – koji je uključen u samokontrolu
• Usmeravanja ponašanja pacijenta ka cilju
• Regulacije emocija i socijalne interakcije osobe
Ono što je negde pokazano je da kod primene pozitivne autosugestije dolazi više do aktivacije levog prefrontalnog korteksa, znači da je leva hemisfera ta koja ima dominantnu ulogu, dok kod negativne autosugestije predominira desna hemisfera. Mada je većina studija radila u stvari sa pozitivnim afirmacijama, odnosno pozitivnom primenom autosugestije, pa više imamo dokaze na polju te aktivacije leve hemisfere.”
Koliko traje da se stvore trajne promene
Na pitanje publike da li se kroz autosugestiju uopšte mogu uspostaviti trajne promene u mozgu, dr Ždraljević odgovara:
“Ovo je jedno vrlo zanimljivo pitanje. Već sam prethodno u prvom delu svog izlaganja rekla da se u osnovi te autosugestije nalazi jedan proces neuroplastičnosti, odnosno reorganizacije samih moždanih veza. odnosno neuronskih veza, veza između naših moždanih ćelija, i smatra se da je moguće. Ali je potrebno pored samog ponavljanja tih nekih rečenica, da one budu prebojene emocijama. To je ono vezano za prethodne krugove koji se aktiviraju tokom autosugestija koje sam već pomenula i taj proces je neophodno da traje 3 do 6 meseci minimum da bi se uspostavile neke trajne veze, ali to je opet individualno, zavisi od osobe. Kod nekih osoba se, prvi neki pozitivni efekat vide već posle dve nedelje, ali smatra se da je za uspostavljanje trajnih novih veza i krugova potrebno minimum 3 meseca. U zavisnosti, naravno, i od toga koliko su jaki oni negativni neuronski krugovi, odnosno neuronske mreže, koje sada treba promeniti i stvoriti neke nove, odnosno reorganizovati samu povezanost nernih ćelija, tako da sada taj pozitivni obrazac bude dominantan.”
Autosugestija i stres
S obzirom na to da živimo u vremenu stresa i da smo svakodnevno izloženi pritisku, autosugestija može pomoći našem organizmu da adekvatno reaguje na stres.
Prema rečima dr Ždraljević, autosugestija ima dokazanu primenu u smanjenju stresa i anksioznosti.
“Tu možda čak ima i najviše dokaza. Već smo prethodno pomenuli i čuli o samoj kognitivno-behavioralnoj terapiji. Na primer, u neurologiji to je jedan od modaliteta nefarmakološkog lečenja samih glavobolja i to za tenzione glavobolje i za migrene. Prepoznat je i uvršten kao jedan od nefarmakoloških modaliteta kod pacijenata kod kojih nemate puno opcija da date neku medikamentoznu terapiju ili imaju kontraindikacije, a sam set lekova koje mi primenjujemo je vrlo ograničen i mali broj njih je konkretno za tu primenu. Pokazano je da samom autosugestijom, odnosno kognitivno-behavioralnom terapijom se kod tih ljudi smanjuje nivo stresa i anksioznosti i da to kao krajnji rezultat daje smanjenje učestalosti pa i samog intenziteta glavobolja. Postoje neke druge studije koje su rađene kod pacijenata kod kojih je rađena otvorena operacija na srcu, gde su oni primenjivali autosugestiju u prvom periodu nakon operacije, u tom postoperativnom ranom periodu i pokazano je da ti pacijenti imaju niži nivo stresa i anksioznosti, odnosno niže rezultate na tim skalama stresa i anksioznosti, ali takođe i niži stepen osećaja bola i nekih drugih manifestacija koji su karakteristični za taj postoperativni period. Tako da je tu svakako pokazano da postoji efekt.”
Autosugestija se tako pokazuje kao moćan alat u podršci fizičkom i mentalnom zdravlju.
Nauka potvrđuje moć autosugestije
Kada bismo sumirali sve ovo, da li bi autosugestija onda kao metoda mogla da bude dugoročna u tom nekom održavanju u najširom mogućem smislu neke psihičke stabilnosti pojedinca?
Prema rečima dr Mirjane Ždraljević, “naučni dokazi govore da autosugestijom možemo aktivirati određene regione u mozgu za koje već sad znamo da imaju neku ulogu u samom usmeravanju našeg ponašanja, emocija i našem doživljavanju spoljašnjeg i unutrašnjeg sveta, sad ostaje na tome da se nađe pravo mesto primene. “
Ključ za uspeh:
• Kontinuitet
• Disciplinovan rad
• Emocionalna uključenost
Autosugestija, pravilno primenjena, može biti dugoročna metoda za održavanje psihičke stabilnosti i bolje reakcije na stres.