Vitamin D

Šta je vitamin D i koja mu je uloga?

Vitamin D (kalciferol) je vitamin rastvorljiv u masti i prirodno je prisutan u nekim namirnicama, dodaje se drugima i dostupan je kao dodatak ishrani. Takođe se proizvodi u organizmu kada ultraljubičasti (UV) zraci sunčeve svetlosti „udaraju“ u kožu i pokreću sintezu vitamina D.

Vitamin D dobijen izlaganjem suncu, hrani i suplementima je biološki neaktivan i mora proći dve hidroksilacije u telu da bi se aktivirao. Prva se dešava u jetri i pretvara vitamin D u 25-hidroksivitamin D (25 (OH) D), poznat kao „kalcidiol“. Druga hidroksilacija se prvenstveno dešava u bubrezima i formira fiziološki aktivan vitamin D.

Vitamin D pospešuje apsorpciju kalcijuma u crevima i održava odgovarajuće koncentracije kalcijuma i fosfata u krvi kako bi omogućio normalnu mineralizaciju kostiju i sprečio hipokalcemijsku tetaniju (nevoljno stezanje mišića, što dovodi do grčeva). Takođe je potreban za rast kostiju i preoblikovanje kostiju.

Dovoljna količina vitamina D sprečava rahitis kod dece i osteomalaciju kod odraslih. Zajedno sa kalcijumom, vitamin D takođe pomaže u zaštiti odraslih od nastanka osteoporoze.

Vitamin D ima druge uloge u telu, uključujući smanjenje upale, kao i modulaciju takvih procesa kao što su rast ćelija, nervno-mišićna i imunološka funkcija i metabolizam glukoze.

Koje su dnevne potrebe za Vitaminom D?

Različite zemlje širom sveta i neka profesionalna društva imaju različite smernice za unos vitamina D. Ove razlike rezultat su nepotpunog razumevanja biologije i kliničkog uticaja vitamina D kao i različitih namena tih smernica. Najčešće preporuke za dodatak Vitamina D se kreću od 400 I.J. za decu u prvih 12 meseci života pa do 800 I.J. za osobe starije od 70 godina (1 mcg vitamina D = 40 I.J.). Veće doze se daju ukoliko je dijagnostikovan nedostatak vitamina D.

Koje su namirnice bogate Vitaminom D?

Malo koja hrana prirodno sadrži vitamin D.

• Meso masne ribe (poput pastrmke, lososa, tunjevine i skuše) i ulja od jetre ribe spadaju u najbolje izvore.
• Dijeta životinja utiče na količinu vitamina D u njenim tkivima.
• Goveđa jetra, sir i žumanca sadrže male količine vitamina D.
• Obogaćena hrana obezbeđuje većinu vitamina D.
• Alternative mleku kao što su napici od soje, badema ili ovsa, često su obogaćene sličnim količinama vitamina D kao i u obogaćenom kravljem mleku.

Izlaganje suncu – većina ljudi zadovoljava barem neke od svojih potreba za vitaminom D izlaganjem sunčevoj svetlosti. UV zračenje tipa B prodire u nepokrivenu kožu i pretvara previtamin u provitamin D3, koji zatim postaje vitamin D3. Godišnje doba, doba dana, dužina dana, oblačnost, smog, sadržaj melanina u koži i krema za sunčanje su među faktorima koji utiču na izloženost UV zračenju i sintezu vitamina D. Stariji ljudi i ljudi sa tamnom kožom manje su sposobni da proizvode vitamin D iz sunčeve svetlosti. UVB zračenje ne prodire u staklo, pa izlaganje suncu u zatvorenom prostoru (kroz prozor) ne proizvodi vitamin D.

Kako najčešće nastaje nedostatak Vitamina D?

Većina ljudi na svetu unosi manje od preporučenih količina vitamina D. Najmanji rizik za nedostatak Vitamina D u krvi je kod dece uzrasta od jedne do pet godina.

Ljudi mogu razviti nedostatak vitamina D kada su tokom vremena uobičajeni unosi niži od preporučenih vrednosti, zatim kada je izloženost sunčevoj svetlosti ograničena ili bubrezi ne mogu da pretvore vitamin D u svoj aktivni oblik ili je pak apsorpcija vitamina D iz creva neadekvatna.

Dijeta sa niskim sadržajem vitamina D češća je kod ljudi koji imaju alergiju na mleko ili intoleranciju na laktozu i kod onih koji konzumiraju vegetarijansku ili vegansku ishranu.

Koji su simptomi nedostatka Vitamina D?

Kod dece, nedostatak vitamina D se manifestuje kao rahitis – bolest koju karakteriše nemogućnost da se koštano tkivo pravilno mineralizuje. Rezultat toga su deformiteti kostiju i skeleta. Pored deformacija kostiju i bolova kao posledicu toga, teški rahitis može prouzrokovati zastoj u rastu i razvoju, manjak kalcijuma u krvi što dovosi do hipokalcemičnih napada, tetaničkih grčeva, slabosti srca kao i poremećajima u razvoju i rastu zuba.

Produženo dojenje bez dodavanja vitamina D u ishrani može da dovede do rahitisa kod novorođenčadi.

U odraslih i adolescenata nedostatak vitamina D može dovesti do osteomalacije – bolesti u kojoj se postojeća kost tokom procesa preoblikovanja nepotpuno ili defektno mineralizuje, što rezultuje slabim kostima. Znaci i simptomi osteomalacije slični su znacima rahitisa.

Ko su osobe pod povećanim rizikom za nedostatak Vitamina D?

• Dojena novorođenčad – konzumacija samo majčinog mleka obično ne omogućava dojenčadi da zadovolje potrebe za vitaminom D. Zato se preporučuje dodatak vitamina D od 10 mcg (400 IU) dnevno za isključivo i delimično dojeno dete, počevši ubrzo nakon rođenja. Dodavanje Vitamina D traje sve dok se ne odbiju od dojenja i ne počnu da konzumiraju formule obogaćene vitaminom D ili punomasno mleko.
• Starije osobe su izložene povećanom riziku od nastanka nedostatka vitamina D, delimično i zbog toga što sposobnost kože da sintetiše vitamin D opada sa godinama, zatim zbog manje izloženosti sunčevim zracima kao i zbog smanjenog unosa putem hrane.
• Osobe sa ograničenim izlaganjem suncu, zatim ljudi koji iz verskih razloga nose dugačke haljine ili pokrivače za glavu; osobe sa zanimanjima koja imaju ograničeno izlaganje suncu. Upotreba kreme za sunčanje takođe ograničava sintezu vitamina D.
• Osobe sa tamnom kožom – veće količine tamnog pigmenta (melanina) u koži imaju za posledicu tamniju kožu i tako smanjuju sposobnost kože da proizvodi vitamin D.
• Osobe koje imaju ograničenu (poremećenu) apsorpciju masti – pošto je vitamin D rastvorljiv u mastima, njegova apsorpcija iz creva direktno zavisi od sposobnosti creva da apsorbuje hranljive masti. Malapsorpcija masti povezana je sa bolestima kao što su neke bolesti jetre, cistična fibroza, celijakija, Kronova bolest i ulcerozni kolitis.
• Gojazne osobe i osobe koje su podvrgnute operaciji gastričnog bajpasa („smanjenje želuca“) – osobe sa indeksom telesne mase (BMI) od 30 ili više imaju niži nivo vitamina D u serumu od osoba sa normalnom telesnom težinom. Gojaznost ne utiče na sposobnost kože da sintetiše vitamin D ali veće količine potkožnog masnog tkiva zadržavaju veći deo vitamina pa je potreban i njegov veći unos.

Koji su mogući efekti nedostatka Vitamina D na zdravlje?

Sprovedena su mnoga medicinska istraživanja o uticaju vitamina D na zdravlje ljudi. Najviše podataka se odnosi na sledeće:

• Zdravlje kostiju i osteoporoza – kosti se neprestano preuređuju. Kako ljudi stare – a posebno kod žena tokom menopauze – stope razgradnje kostiju prelaze stopu izgradnje kostiju. Vremenom, gustina kostiju može opadati i na kraju se može razviti osteoporoza. Osteoporoza je delimično dugoročni efekat nedostatka kalcijuma i / ili vitamina D, za razliku od rahitisa i osteomalacije, koji su isključivo rezultat nedostatka vitamina D. Najčešće je povezana sa smanjenim unosom kalcijuma, ali i neadekvatni unos vitamina D doprinosi osteoporozi smanjenjem apsorpcije kalcijuma. Kod žena u postmenopauzi i starijih muškaraca, mnoga klinička ispitivanja su pokazala da suplementi vitamina D i kalcijuma rezultiraju malim povećanjem mineralne gustine kostiju u celom skeletu. Takođe pomažu u smanjenju stope preloma kod starijih.
• Centri za istraživanje malignih bolesti kao i studije na životinjama sugerišu da vitamin D može inhibirati karcinogenezu i usporiti napredovanje tumora. Efekat je preko promocije diferencijacije ćelija i inhibiciji metastaza. Vitamin D takođe može imati antiinflamatorne, imunomodulatorne, proapoptotičke i antiangiogene efekte. Posmatračke studije i klinička ispitivanja pružaju mešovite dokaze o tome da li unos vitamina D ili nivoi vitamina u serumu utiču na učestalost karcinoma, napredovanje ili rizik od smrtnosti. Najpotpuniji podaci se odnose na karcinom dojke, debelog creva, pluća, pankreasa, prostate… Sve zajedno, dosadašnje studije ne pokazuju jasno da vitamin D sa ili bez dodataka kalcijuma smanjuje učestalost raka, ali adekvatni ili viši nivoi mogu smanjiti stopu smrtnosti od raka. Potrebna su dalja i detaljnija istraživanja u tom smeru.
• Kardiovaskularne bolesti – Vitamin D pomaže u regulaciji sistema renin-angiotenzin-aldosteron a samim tim i krvnog pritiska, zatim rasta vaskularnih ćelija i inflamatornih i fibrinolitičkih mehanizama. Nedostatak vitamina D povezan je sa vaskularnom disfunkcijom, starenjem arterija, hipertrofijom (uvećanjem) leve komore srca i poremećajem u metabolizmu masti (holesterol i trigloceridi). Iz ovih razloga vitamin D je povezan sa zdravljem srca i rizikom od KVB.
• Depresija – Vitamin D je uključen u različite moždane procese a receptori za vitamin D prisutni su u delovima mozga za koje se smatra da su uključeni u patofiziologiju depresije
• Multipla skleroza – MS – je autoimuna bolest centralnog nervnog sistema koja oštećuje mijelinski omotač koji okružuje i štiti nervne ćelije u mozgu i kičmenoj moždini. Ovo oštećenje ometa ili blokira poruke između mozga i tela, što dovodi do simptoma kao što su gubitak vida, motorička slabost, spazam mišića, ataksija, tremor, senzorni gubitak i kognitivno oštećenje. Neki ljudi sa MS na kraju izgube sposobnost pisanja, govora ili hodanja. Mnoge epidemiološke i genetske studije pokazale su povezanost između MS i niskih nivoa Vitamina D pre i posle pojave bolesti. Neke studije sugerišu da adekvatni nivoi vitamina D mogu smanjiti rizik od obolevanja od MS i, kada se MS kao bolest pojavi, smanjiti rizik od recidiva i usporiti napredovanje bolesti.
• Dijabetes mellitus tip 2 (šećerna bolest) – Vitamin D igra važnu ulogu u metabolizmu glukoze. Stimuliše lučenje insulina preko receptora vitamina D na beta ćelijama pankreasa i smanjuje perifernu rezistenciju na insulin („insulinska rezistencija“) putem receptora za vitamin D u mišićima i jetri. Vitamin D može biti uključen u nastanak dijabetesa tipa 2 svojim efektima na metabolizam glukoze i lučenje insulina, kao i svojom sposobnošću da smanji zapaljenje i poboljša funkciju beta-ćelija pankreasa.
• Smanjenje telesne težine – neke studije pokazuju da je veća telesna težina povezana sa nižim nivoima vitamina D – gojazne osobe često imaju granične ili snižene nivoe Vitamina D u krvi.
• COVID -19 – Vitamin D je obavezan deo terapijskog protokola u lečenju pacijenata obolelih od ove bolesti kao i u protokolima za prevenciju.

Može li Vitamin D biti štetan?

Prekomerne količine vitamina D su toksične. Budući da vitamin D povećava apsorpciju kalcijuma u crevnom traktu, toksičnost vitamina D rezultira izrazitom hiperkalcemijom – povećanom koncentracijoim kalcijuma u krvi, hiperkalciurijom – povećanim izlučivanjem kalcijuma u urinu i visokim nivoom Vitamina D u krvi. Hiperkalcemija zatim može dovesti do mučnine, povraćanja, mišićne slabosti, neuropsihijatrijskih poremećaja, bola, gubitka apetita, dehidracije, poliurije (pojačano izlučivanje urina), prekomerne žeđi i pojave bubrežnih kamenaca. U ekstremnim slučajevima toksičnost vitamina D uzrokuje bubrežnu insuficijenciju, kalcifikaciju mekih tkiva u celom telu (uključujući krvne sudove srca i srčane zaliske), srčane aritmije, pa čak i smrt. Da bi se razvile ove komplikacije potrebno je da se Vitamin D u jako visokim dozama uzima izuzetno dugo vreme.

Po dosadašnjim saznanjima maksimalne neškodljive količine dodatog Vitamina D na dnevnom nivou se kreću do 4000 I.J.

Da li Vitamin D ima efekte na uzimanje nekih lekova ukoliko se uzimaju uporedo?

Postoje lekovi koji ukoliko se uzimaju sa suplementima Vitamina D menjaju svoje efekte. Osobe koje redovno uzimaju ove i druge lekove treba da razgovaraju o unosu vitamina D sa svojim doktorom. Tu spadaju:

• Statini – smanjuju sintezu vitamina D; visoke doze Vitamina D utiču na efekte statina jer imaju isti metabolički enzim.
• Kortikosteroidi, kao što je prednizon, često se propisuju za smanjenje upale. Ovi lekovi mogu smanjiti apsorpciju kalcijuma i oštetiti metabolizam vitamina D.
• Tiazidni diuretici – Diunorm i lekovi koji sadrže ovaj lek u svom sastavu – smanjuju izlučivanje kalcijuma u urinu. Kombinacija ovih diuretika sa dodacima vitamina D (koji povećavaju apsorpciju kalcijuma u crevima) može dovesti do hiperkalcemije, posebno kod starijih osoba i osoba sa oštećenom bubrežnom funkcijom.

Polifenoli

Šta su polifenoli i koja im je uloga?

Polifenoli su grupa prirodnih hemijskih jedinjenja o kojima se unazad nekoliko godina priča kao o najjačim antioksidantima. Smatra se da imaju značajnu ulogu u očuvanju zdravlja kod ljudi a neka saznanja idu u prilog tome i da usporavaju starenje. Pozitivno utiču na varenje, ubrzavaju metabolizam, utiču na kardiovaskularni i respiratorni sistem, poboljšavaju raspoloženje povećanjem lučenja serotonina – “hormona sreće”…

Ono što je mnogo važnije to je njihova značajna uloga u jačanju imuniteta – antioksidativni efekat.

Koje su namirnice bogate polifenolima?

Najznačaniji izvori polifenola su voće, mahunarke, začini i začinsko bilje a lako se mogu prepoznati – što intenzivnija boja, aroma i miris – to je veća količina polifenola. Tako se kao namirnice najbogatije polifenolima izdvajaju borovnice i aronija, grožđe, kakao, avocado, brokoli, kelj…

Koji su mogući efekti polifenola na zdravlje čoveka?

Bioflavonoidi su podgrupa polifenola. Istraživanja vezana za njih idu u pravcu pozitivnog uticaja na ljudsko zdravlje preko adekvatne zastupljenosti voća i povrća u svakodnevnoj ishrani.

Svoj uticaj na očuvanje zdravlja ispoljavaju svojom farmakološkom aktivnosti na nivou zidova sitnih krvnih sudova – kapilara. Sa jedne strane utiču na smanjenje propustljivosti i krtosti a sa druge strane povećavaju njihovu elastičnost i tonus.

Uprošteno rečeno, bioflavonoidi se vezuju za slobodne radikale i stvaraju stabilan radikal koji se dalje vezuje za drugi bioflavonoid radikalom i tako nastaju dva “neradikala”. Tako se prekida oksidativni proces u zidovima krvnih sudova (u tom slučaju se radi o sprečavanju lipidne peroksidacije) i tako se ostvaruje protektivni efekat u smislu zaustavljanja procesa ateroskleroze – kardioprotektivni efekat.

Kvarcetin je u grupi najčešćih bioflavonoida koji se unosi svakodnevno putem hrane. Obično se u zavisnosti od načina ishrane radi o količinama od 25-50 mg. U najvećoj meri se može naći u crnom i crvenom luku, zelenom čaju, jabukama, brokoliju, crnom vinu…

Njegovo dodatno unošenje se već godinama preporučuje u prevenciji nastanka malignih bolesti grla, jajnika, pankreasa a njegova aktivnost je pozitivna i kod lečenja upala prostate. Daje se u prevenciji nastanka i komplikacija kardiovaskularnih bolesti, krvnog pritiska, smanjenju agregacije (“slepljivanja”) trombocita, smanjenju vrednosti “lošeg” LDL holesterola.

Uobičajene doze koje se koriste variraju u zavisnosti koji efekatg želimo da postignemo. Zato je neophodno konsultovati se sa doktorom pre nego što se počne sa unosom ovih preparata.

Mogu li polifenoli biti štetni?

Neadekvatne i visoke doze koje se uzimaju duži vremenski period mogu izazvati oštećenje bubrega.