Šta je vitamin C i koja mu je uloga?
Vitamin C je esencijalni – neophodni mikronutrijent za ljude, koji ima brojne funkcije povezane sa njegovom sposobnošću davanja elektrona. To je moćan antioksidans i kofaktor za mnoge biosintetske i genske regulatorne enzime. Potreban je i za sintezu kolagena – proteina neophodnog za zarastanje rana
Vitamin C doprinosi imunološkoj odbrani podržavajući različite ćelijske funkcije kako urođenog tako i stečenog imunološkog sistema. Vitamin C pomaže održavanju funkcije barijere ćelija protiv patogena. Vitamin C se akumulira u belim krvnim zrncima – prvenstveno neutrofilima, i može pojačati hemotaksiju (privlačenje neutrofila na mesto prodora infektivnog agensa), fagocitozu (“uvlačenje” agensa u ćeliju), stvaranje reaktivnih vrsta kiseonika i na kraju ubijanje mikroba. Takođe je potreban za uklanjanje potrošenih neutrofila s mesta infekcije čime se smanjuje potencijalno oštećenje tkiva. Uloga vitamina C u limfocitima je manje jasna, ali dokazano je da pojačava diferencijaciju i proliferaciju B- i T-ćelija.
Koje su dnevne potrebe za Vitaminom C?
Osnovme dnevne potrebe za vitaminom C zavise od starosti čoveka i variraju od 40-50 mg za decu u prvoj godini života pa do 120 mg za žene u trudnoći i dojilje.
Koje su namirnice bogate Vitaminom C?
Voće i povrće je najbolji izvor vitamina C i preporučene dnevne doze se mogu uneti uzimanjem raznovrsne hrane. Najbolji izvori vitamina C su:
- Agrumi (npr. Pomorandže, grejp…) i njihovi sokovi kao i crveni i zeleni biber, kivi
- Ostalo voće i povrće – brokoli, pečeni krompir, jagode, dinja…
- Neke namirnice i pića obogaćeni vitaminom C o čemu treba da stoji podatak na deklaraciji
Sadržaj vitamina C u hrani se može smnajiti produženim skladištenjem i kuvanjem na visokim temperaturama dok se kuvanjem na pari smanjuje taj gubitak. Ono što je sreća – namirnice bogate ovim vitaminom se obično jedu sirove
Kako najčešće nastaje nedostatak Vitamina C?
Većina ljudi u razvijenim zemljama uzima dovoljno vitamina C redovnom ishranom ali postoje određene gupe ljudi kod kojih postoji verovatnoća da se javi manjak vitmina C:
- Ljudi koji puše i osobe izožene pasivnom pušenju, obzirom da duvan povećava potršnju vitamina C da bi se popravila šteta uzrokovana slobodnim radikalima. Pušačima je dnevno potrebno najmanje 35 mg više vitamina C nego nepušačima
- Dojenčad koja se hrane kuvanim kravljim mlekom pošto ono ima vrlo malo vitamina C a kuvanje ga dodatno razgrađuje. Kravlje mleko se ne preporučuje deci do kraja prve godine života. Majčino mleko i adaptirane mlečne formule sadrže dovoljne količine vitamina C
- Osobe koje se ne hrane raznovrsno
- Osobe koje imaju tešku malapsorpciju (lose i poremećeno preuzimanje hranljivih sastojaka na nivou creva) , kod nekih vrsta karcinoma i pacijenata na hemodijalizi
Koji su simptomi nedostatka Vitamina C?
Osobe koje unose malo vitamina C (ili nimalo) – ispod 10 mg dnevno – tokom više nedelja, mogu dobiti skorbut – bolest koja se ispoljava umorom, upalom desni, sitnih mrljastih, crveno ili ljubičasto prebojenih promena na koži, bolovima u zglobovima, lošim zarastanjem rana. U daljem toku bolesti se mogu javiti depresija i anemija a može biti i fatalan ako se ne leči.
Koji su mogući efekti nedostatka Vitamina C na zdravlje?
Osobe sa povećanim unosom Vitamina C putem voća i povrća mogu imati manji rizik od oboljevanja od nekih vrsta carcinoma (pluća, dojke i debelog creva). Međutim nema jasnih podataka da uzimanje vitamina C sa ili uz ostale antioksidante ima značajan uticaj na zaštitu od nastanka karcinoma. Nije još dovoljno jasno ni da li uzimanje visokih doza vitamina C ima uticaj na lečenje nekih karcinoma.
Vitamin C uzet oralno ne može podići novo vitamina C u krvi ni približno onoliko koliko su efikasne intravenske doze.
Osobe koje se leče od malignih bolesti hemoterapijom i zračenjem moraju se konsultovati sa svojim onkologom pre nego što počnu sa uzimanjem velikih doza vitamina C.
Osobe koje unose veću količinu svežeg voća i povća imaju manji rizik za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Smatra se da je visoki nivo antioksidanata u ovoj hrani delimično odgovorn za ovu povezanost jer je oksidativni stres glavni uzok nastanka kardiovskularnih oboljenja.
Staračka degenercija makule i katrakta su dva glavna uzroka gubitka vida kod strijih osoba. Neka istaživanja ukazuju na mogućnost da vitamin C sa drugim hranljivim sastojcima može pomoći u usporavanju napredovanja degeneracije makule kod starih ljudi. Naime u SAD je urađena velika studija kod starije populacije koji su bili u visokom riziku z nastanak ove bolesti. Osobe koje su dnevno uzimale 500 mg vitamina C, 80 mg cinka, 400 I.J. vitamina E, 15mg beta karotena i 2 mg bakra u trajanju od 6 godina imale su znatno manje šanse da obole od ove bolesti. I za ovu vrstu suplementacije je neophodna konsultacija sa svojim lekarom. Kada je katarakta u pitanju još uvek ne postoje pouzdani podaci da li i u kojoj meri dodatak vitamina C utiče na rizik od nastanka katarakte.
Decenijama unazad se vodi velika diskusija na temu da li vitamin C ima uticaja kao lek za prehladu i grip. Naučna istraživanja ne potkrepljuju ovu ideju ali je ustanovljeno da osobe koje redovno uzimaju vitamin C u većim količinama imaju ili blaze simptome ili tegobe kraće traju. Vezano za to, moj lični primer izgleda ovako: u toku specijalizacije iz interne medicine na VMA pre 25 godina nije postojala opcija da kao mlad lekar zbog jednodnevne povišene temperature (a imala sam 39,8) ne odete na posao. Uzela sam lek protiv temperature koji nije imao rezultata. Nakon par sati i završene vizite profesor je primetio da mi nije dobro. Upitao me o čemu se radi. Bojažljivo sam prokomentarisala da imam visoku temperatutu i pitala da li mogu da odem kući. Nasmejao se, poveo me u ambulantu i naložio sestri da mi intravenski da veliku (meni tada nezamislivu) dozu vitamina C. Nakon 20 minuta više nisam imala niti jedan simptom i što je važnije tegobe se nisu ponovile ni u danima koji su sledili.
Može li Vitamin C biti štetan?
Uzimanje previlikih doza Vitamina C može biti razlog nastanka dijareje, mučnine i grčava u stomaku. Kod pacijenata sa hemohroamtozom (bolest gde telo skladišti previse gvožđa) velike doze vitamina C mogu pogoršati taloženje gvožđa i oštetiti tkiva i organe.
Da li Vitamin C ima efekte na uzimanje nekih lekova ukoliko se uzimaju uporedo?
Suplementi vitamina C mogu da utiču nan eke lekove kada se uzimaju uporedo. Npr.
- Uočena je interakcija vitamina C i hemoterapije i radioterapije. Nije jasno da li vitamin C ima neželjen efekat tako što štiti tumorske ćelije od primenjene terapije ili pak može da pomogne u zaštiti zdravih ćelija od oštećenja. Iz tog razloga je neophodno konsultovati se sa onkologom pre nego što se počne sa uzimanjem vitamina C ili drugih antioksidanasa, naročito u visokim dozama.
- U nekim studijama je pokkazano da vitamin C i drugi antioksidansi (vitamin E, selen, beta karoten) smanjuju zaštitne efekte statina u kontroli nivoa holestreola u krvi.