Prevencija cerebrovaskularnih bolesti CVB

Šta su to cerebrovaskularne bolesti?

Cerebrovaskularne bolesti su bolesti u kojima postoje promene na krvnim sudovima usled kojih je smanjeno snabdevanje ćelija mozga krvlju a samim tim je smanjen i dotok kiseonika i hranljivih materija do njih. To su bolesti koje nose visoku smrtnost i invaliditet što dalje predstavlja značajan medicinski i socioekonomski problem.

Poznata Framington Heart studija je pokazala da 26% osoba starijih od 65 godina koji prežive moždani udar završe u institucijama za negu. Ovo je razlog zašto se veliki značaj u lečenju cerebrovaskularnih bolesti pridaje merama primarne i sekundarne prevencije. Koje su mere prevencije nastanka cerebrovaskularnih bolesti Primarna prevencija ima za cilj da se spreči nastanak bolesti. Ukratko, obuhvata pet osnovnih postupaka u cilju rane detekcije osoba sa povećanim rizikom i rad sa tim osobama u cilju prevencije nastanka bolesti. To je tzv. 5A pristup i obuhvata:

1. ASK (engl.) – uvek pitati (stručno anamneza) i tražiti faktore rizika
2. ADVICE (engl.) – savetovati pacijenta
3. ASSESSMENT (engl.) – procena želja i mogućnosti da utičemo kako kod pacijenata tako i kod pojedinačnih uočenih faktora rizika
4. ASSIST (engl.) – podrška koja se treba pružiti osobama sa rizikom za nastanak bolesti a u vidu individualnog pristupa i izrade programa prevencije
5. ARRANGE FOLLOW UP (engl.) – kontinuitet u praćenju postignutih rezultata i kontinuitet u pružanju usluga

Sekundarna prevencija ima za cilj da spreči ponovnu pojavu akutnog moždanog udara.
Koji su to faktori koji povećavaju rizik za nastanak CVB?

U prevenciji cerebrovaskularnih bolesti (CVB) svi do sada poznati faktori rizika se dele prema tome kakve su mogućnosti uticaja na njih. Tako se pravi podela na promenljive i nepromeljive faktore rizika.

Nepromenljivi faktori rizika

1. Pol – naučne studije su pokazale da muškarci oboljevaju češće nego žene u svim starosnim grupama ali je smrtnost veća kod žena.
2. Starost – rizik za nastanak akutnog moždanog udara značajno raste sa godinama starosti, rizik od novog akutnog moždanog udara se duplira u svakoj novoj dekadi života posle 55. godine.
3. Rasa i etnička pripadnost – brojne studije su pokazale da pripadnici crne rase imaju dva puta veću učestalost akutnog moždanog udara u odnosu na pripadnike drugih rasa.
4. Hereditet (nasleđe) – pozitivna porodična anamneza na cerebrovaskularne bolesti povezana je sa povećanim rizikom za nastanak istih.

Promenljivi faktori rizika

1. Hipertenzija (povišen arterijski pritisak) – osobe koje boluju od hipertenzije imaju tri puta veći rizik od nastanka akutnog moždanog udara, a terapijom hipertenzije smanjuje se rizik za 36-42%. Krvni pritisak treba da bude snižen do normalnih vrednosti: manje od 140/90 mmHg, a za dijabetičare manje od 130/80.
2. Diabetes mellitus (šećerna bolest) i drugi poremećaji regulacije vrednosti šećera u krvi (hiperinsulinemija i insulinska rezistencija) – dokazano je da je incidenca akutnog moždanog udara dva puta veća kod dijabetičara u odnosu na bolesnike sa graničnim vrednostima glikemije.
3. Pušenje duvana – povećava rizik od nastanka akutnog moždanog udara za 50% i kod muškaraca i kod žena u svim starosnim grupama, pri čemu je rizik dva puta veći kod redovnih konzumenata u odnosu na osobe koje povremeno puše.
4. Dislipidemija (poremećaj vrednosti masnoća u serumu -holesterola i triglicerida) – korekcija ovog poremećaja redukuje rizik za razvoj akutnog moždanog udara za 20-30%.
5. Srčana oboljenja – rizik od pojave akutnog moždanog udara je dva puta veći u odnosu na osobe koje nemaju bolesti srca.

Mogući a manje dokumentovani faktori rizika

1. Gojaznost – indeks telesne mase (ITM) veći od 30
2. Fizička neaktivnost – nije sa sigurnošću utvrđeno da li su protektivni efekti fizičke aktivnosti na pojavu cerebrovaskularnih bolesti zapravo samo posledica njihovog dejstva na druge faktore rizika.
3. Način ishrane – pravilan način ishrane smanjuje pojavu i kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti uticajem na napred navedene faktore rizika.
4. Zloupotreba alkohola – nosi povećan rizik od pojave akutnog moždanog udara u svim starosnim grupama.
5. Upotreba oralnih kontraceptiva
6. Hiperhomocisteinemija (jedan od “novih” metaboličkih i zapaljenskih pokazatelja) – dokazano je da vodi povećanom riziku za nastanak akutnog moždanog udara.

Često je povezana sa smanjenim unosom vitamina B12 i folne kiseline

Da li postoje lekovi koji smanjuju rizik za nastanak cerebrovaskularnih bolesti?

Prevencija cerebrovaskularnih bolesti putem utvrđivanja i kontrole faktora rizika ima veći efekat u smanjivanju smrtnosti i onesposobljenosti od farmakološke terapije ili hirurške intervencije sprovedene nakon moždanog udara.

Ukoliko nije moguće postići zadovoljavajući efekat kontrolom faktora rizika tzv.nefarmakološkim merama u terapiju se mogu uključiti različiti lekovi. Najčešće su u upotrebi lekovi za lečenje povišenog arterijskog pritiska, lekovi za sniženje vrednosti masnoća u krvi, lekovi za lečenje šećerne bolesti itd.​

Prevencija CVB u Poliklinici Vaša kuća zdravlja

Tim lekara koji je posvećen prevenciji nastanka cerebrovaskularnih bolesti kod naših pacijenata u Poliklinici Vaša kuća zdravlja je u službi osoba svih starosnih grupa koje se žele aktivno brinuti o svom zdravlju , a imaju faktore rizika za njihov nastanak ili pak pozitivnu porodičnu anamnezu.

Multidisciplinarni pristup okuplja lekare različitih specijalnosti – od specijaliste opšte medicine do neurologa, interniste, fizijatra, radiologa i nutricioniste, psihologe i fizioterapeute. Na taj način se trudimo da svojim pacijentima pružimo jedinstven i celokupan pristup problemu i njegovom rešavanju.

Nakon specijalističke obrade planira se terapijski pristup, a osim farmakološkog lečenja, predlažu se i uče metode nefarmakološke podrške prevenciji moždanog udara kao i vežbanje i fizikalna terapija čiji je cilj ojačati celokupni organizam promenom načina života.