Ultrazvučni pregled štitaste žlezde

Štitasta žlezda je smeštena u prednjem delu vrata, gde se može napipati ispod kože. Po svom obliku podseća na leptira. Štitasta žlezda luči nekoliko hormona od kojih su najvažniji T3 i T4. Ovi hormoni putem cirkulacije dospevaju do svih ćelija u organizmu i svojim prisustvom utiču na različite procese:

  • rast,
  • oslobađanje energije,
  • proizvodnja toplote;

Posrednim putem, hormoni utiču na mnoge telesne funkcije, temperaturu tela, puls srca, telesnu težinu, kao i na psihofizički razvoj. Za pravilnu funkciju štitaste žlezde odgovoran je hormon TSH – tireostimulirajući hormon, koji luči hipofiza.

Štitasta žlezda je vrlo osetljiva na stres i smatra se da ubrzani i nepravilni način života koji nosi današnjica dovodi do disfunkcije u njenom radu kao i do pojave promena u njenoj strukturi. Broj obolelih se povećava svake godine i sve je više mladih osoba sa problemima u funkcionisanju ove žlezde. Kod sumnje na bolest štitaste žlezde, pored kliničkog pregleda, obavezan je i ultrazvuk štitaste žlezde. Ovim pregledom se najbolje dijagnostikuju promene u strukturi (čvorići,ciste, hronični autoimuni tireoiditis –HAT i sl.). Ultrazvučnim pregledom se dobija pouzdan uvid u veličinu i volumen štitaste žlezde.

Upotrebom Color Doppler efekta ispituje se prokrvljenost žlezde kao i uočenih promena u njoj.

Uredni nalazi TSH, FT4 i T3 ne isključuju postojanje bolesti štitaste žlezde kao što ni postojanje promena u strukturi ne isključuje niti potvrđuje potremećaj njene funkcije.

Koji se organi pregledaju?

Ovim pregledom se ispituje tkivo štitaste žlezde, paratireoidnih (paraštitastih) žlezdi kao i limfne žlezde regija vrata.

 

Kako izgleda ultrazvučni pregled štitaste žlezde?

Pacijent oslobodi vrat od garederobe. Pregled se može raditi u sedećem ili ležećem položaju.  Lekar sondom ultrazvučnog aparata na koju je prethodno nanet gel prelazi preko kože vrata.
Prilikom pregleda pacijent ne oseća nikakav bol. Ispitivanje traje od 10 do 30 minuta, nakon čega pacijent dobija objašnjenje i pisani izveštaj.

 

Kada raditi ultrazvučni pregled štitaste žlezde?

Situacije u kojima se savetuje ultrazvuk štitaste žlezde su:

  • Pojava uvećanja ili tvrdina u predelu vrata
  • Problemi sa gutanjem
  • Nasledna predispozicija
  • Kontrola nakon operacija
  • Kod bolesti koja su u vezi sa štitastom žlezdom (kardiološka, hematološka,
  • Povišene vrednosti holesterola u krvi, osteoporoza itd.)
  • Neobjašnjivo mršavljenje ili dobijanje u telesnoj težini
  • Nejasna febrilna stanja

 

Ultrazvučni pregled je najbolje raditi na osnovu uputa lekara opšte prakse ili specijaliste druge grane medicine koji je  prethodno utvrdio potrebu za ultrazvučnim pregledom.

 

Ko vrši pregled i ko interpretira nalaz?

Pregled vrši specijalista endokrinolog, radiolog ili specijalista opšte medicine sa završenom  odgovarajućom školom za rad u ultrazvučnoj dijagnostici. Lekar očitava nalaz, piše ga i prilaže snimak kao medicinski dokument. Ujedno se preporučuju i eventualne dopunske dijagnostičke procedure.

 

Koja je korist, koji su rizici i koliko su česte kontrole?

Korist je prvenstveno u brzini i tačnosti nalaza koji se dobijaju dijagnostičkim ultrazvukom a rizika od pregleda nema. Kontrole se ponavljaju koliko je potrebno, bez opasnosti od oštećenja tkiva i organa. Vreme do sledećeg pregleda određuje lekar u zavisnosti od nalaza.

 

Biopsija (Punkkcijatankom iglom –  FNB 
Kao jedna od dopunskih dijagnostičkih metoda može se preporučiti punkcija tankom iglom  (FNB). Punkcija tankom iglom danas je prihvaćena kao prvi postupak u laboratorijskom ispitivanju čvora štitaste žlezde.

Tankom iglom se pod kontrolom ultrazvuka ubode opipljiva promena na žlezdi i aspiracijom se dobija materijal za pravljenje razmaza. Obično se koristi špric od 10 ml i igla za potkožne ili muskularne injekcije. Koža se pažljivo očisti i dezinfikuje kako bi se izbegla mogućnost infekcije. Broj punkcija zavisi od veličine promena ali se obično uradi po jedna punkcija za 1cm veličine promene. Po pravilu se bira mesto najveće sumnje a to je najtvrđi deo promene.
Postupak je bezbedan, minimalno traumatičan i neznatno bolan. Na ovaj način se dobijaju važni podaci o postojanju eventualnog karcinoma. Danas nemamo pouzdaniji postupak da se, bez operacije, dobije informacija o mogućem tireoidnom kanceru. Iako jedino operacija može da odgovori potpuno precizno na pitanje o prirodi nodusa (čvora), punkcija tankom iglom je u oko 85-90% efikasna u dijagnozi i razlikovanju benignih od malignih nodusa.
Zbog toga pacijenti sa nodoznom strumom treba da budu informisani koliko je važan, bezbedan i bezbolan postupak kojim dobijaju izuzetno važne podatke za dalje lečenje. Jedine kontraindikacije za punkciju su poremećaj koagulacije krvi i aktivna pojačana funkcija štitaste žlezde jer može doći do obimnijeg krvarenja tokom intervencije.
Postupak izvodi subspecijalista endokrinolog ili hirurg.

Indikacije za punkciju tankom iglom su:

  • Bilo koji čvor veći od 1.5 -2 cm
  • Čvorovi koje brzo rastu
  • Sumnja na intratireoidne metastaze netireoidnog tumora
  • Gnojni (purulentni) tireoiditis
  • Subakutni tireoiditis (de Quervain) ako dijagnoza nije sigurna
  • Hronični autoimunski tireoiditis u slučajevima sumnje na limfom
  • Aspiracija ciste

    *Kliknuti na ikonicu za prikaz kalendara


    *Potvrđujem da sam upoznat/a da će Poliklinika Vaša Kuća Zdravlja koristiti moje lične podatke isključivo u svrhu obrade ovog upita(zakazivanje pregleda) i da sam pročitao obaveštenje o njihovom korišćenju ličnih podataka, koje se nalazi na stranici Politika privatnosti.

    Priprema za ultrazvučni pregled štitaste žlezde

    Za ovaj ultrazvučni pregled nije potrebna priprema .

    Ultrazvuk štitaste žlezde - Naš tim

    Dr Mirjana Stojković
    specijalista interne medicine, subspecijalista endokrinologije
    Dr Goran Cvijović
    specijalista interne medicine, subspecijalista endokrinologije
    Dr Saša Kiković
    specijalista interne medicine, subspecijalista endokrinologije
    Dr Sandra Cvetković
    Specijalista interne medicine
    Dr Matilda Vukićević Sarap
    Specijalista radiologije
    Dr Biljana Petrevska
    specijalista opšte medicine i ultrazvučne dijagnostike u kliničkoj medicini
    Nada Komad
    specijalista radiologije