Šta je imunološki sistem a šta imunitet ?

Priča o imunitetu je sve češća u našim svakodnevnim razgovorima a naročito sada, u doba pandemije proglašene zbog pojave novog – našim organizmima stranom virusu – SARS-CoV-2 ili u svakodnevnom govoru Korona virusu

Šta je imunološki sistem a šta imunitet ?

Imunološki (imunski) sistem je skup različitih i međusobno povezanih delova našeg organizma koji su zaduženi za odbranu od neželjenih uticaja bioloških ili hemijskih činioca (patogena) kojima je izložen, odnosno od svega što bi moglo da ima negativan uticaj na zdravlje. Ti činioci mogu biti kako spoljašnji (različiti mikroorganizmi – bakterije, virusi, gljivice, otrovi, itd. ) tako i unutrašnji (sopstveni- izmenjene (prekancerozne) ćelije. U sastav imunog sistema ulaze limfni organi (koštana srž, limfni čvorovi i limfni sudovi, slezina, grudna žlezda-timus, koža i sluzokoža), ćelije ( prvenstveno limfociti), različiti hemijski modulatori.

Imunitet je sposobnost organizma da se brani od njemu stranih ili štetnih materija koje mogu uzrokovati oboljenje, a kada do bolesti dođe utiče na dužinu trajanja bolesti i ubrzava ozdravljenje. Imunitet je u stvari sposobnost našeg imunološkog sistema za adekvatnu odbranu.

Pošto je u pitanju svojevrsni neprekidni “rat” između organizma i štetnih agenasa , onda bi imunološki sistem odgovarao našem “naoružanju” a imunitet spremnosti tog istog “naoružanja” za borbu.

Medicinski gledano, imunitet je sposobnost organizma da se odupre nastanku infekcije i ukoliko se infekcija javi da se od nje odbrani.

Šta imunitet uključuje?

Imunitet uključuje specifične i nespecifične delove – komponente. Nespecifične komponente imuniteta su svojevrsne prepreke ili eliminitori velikog broja izazivača bolesti – patogena i tu njihov antigeni sastav nema uticaja.

Specifičan imunitet je deo imunog sistema koji je sposoban da se prilagođava svakom novom patogenu, prilagođava se svakoj novonastaloj bolesti i aktivan je isključivo za jednu bolest. U svakom slučaju uloga imuniteta je da bude barijera protiv kako patogena (virusi, bakterije…) tako i protiv malignih (kancerogenih) ćelija, štetnih molekula, nekih otrova (pauk, zmija),itd..

Kakav sve može biti imunitet?

U zavisnosti od toga kako se razvija imunitet se deli na urođeni ili stečeni.

Urođeni imunitet je ono sa čim se rađamo, što smo dobili svojim nasleđem – genetikom stečeni obrasci odbrane bez prilagođavanja spoljašnjoj situaciji ili određenim uzročnicima infekcija. Kao rezultat toga neke rase, porodice (ili u biljnom i životinjskom svetu sojevi) nikada ne oboljevaju od nekih bolesti.

Stečeni imunitet (ili adaptivni imunitet) se deli na osnovu toga kako je stečen pa tako imamo prirodno stečeni imunitet i veštačko stečeni imunitet. Svaka od ove dve grupe se dalje deli u dve podgrupe – pasivni i aktivni.

Prirodni stečeni pasivni imunitet je na primer onaj koji bebe dobijaju od majke tokom trudnoće ili kasnije dojenjem. Kada govorimo o prirodnom stečenom aktivnom imunitetu pričamo o odbrambenim mehanizmima koji se u organizmu javljaju kao posledica kontakta sa nekim patogenom – tokom infekcija.

Veštački stečeni pasivni imunitet je kada se u organizam ubace antitela ili aktivirane T – ćelije (podgrupa belih krvnih ćelija – leukocita) i to putem injekcije ili infuzije (npr. kada se primi serum nakon ujeda zmije ili neke povrede) dok se veštački stečen aktivni imunitet razvija nakon vakcinacija.

Aktivni imunitet često traje veoma dugo, nekada i doživotno. Pasivni imunitet je kratkotrajan, obično trajanja do nekoliko meseci i da bi trajao duže zahteva pojačane i dodatne doze.

 

Šta su to antigeni (Ag) a šta antitela (At) ?

Najjednostavnije rečeno Antigeni (Ag) su aktivatori našeg imunog sistema. To su delovi bakterija, virusa, parazita, činioca spoljašnje ili unutrašnje sredine koje naš organizam prepoznaje kao „napadača“. Da bi nešto bilo antigen mora imati složen hemijski sastav, da ima određenu molekulsku masu i mora biti nepoznato našem organizmu. Molekulska struktura je ono što je specifično jer se na osnovu nje određuje i kasnija reakcija antigena sa imunološkim odgovorom.

Antigeni su najčešće proteini a nešto ređe nukleinske kiseline, polisaharidi i neki složeni lipidi. Neki antigeni su u telu prisutni od rođenja, npr. oni koji određuju krvne grupe i Rh sistem kao i tkivni antigeni.

Kada u naš organizam dospe neki antigen dešava se vrlo složen ćelijski i biohemijski niz događaja koji se naziva imunim odgovorom. Posledica tog imunog odgovora je nastanak specifičnih Antitela (At). Pojednostavljeno, ta specifična antitela se vezuju za specifičan antigen čime ga neutrališu i sprečavaju nastanak bolesti. Za svaki antigen stvara se odgovarajuće antitelo.

Antitela su po sastavu proteini – Imunoglobulini (Ig) a proizvode ih B limfociti. U sastav imunoglobulina ulaze četiri polipeptidna lanca – dva teška i duža i dva laka i kraća. Svaki težak lanac ima svoj konstatan i svoj promenljiv (varijabilan) deo. Varijabilan deo je specifičan za određeni antigen i to znači da se tim delom uspostavlja veza između antigena i antitela. Varijabilan deo određuje specifičnost antitela. Konstatan deo imunoglobulina je isti za sva antitela koja pripadaju istoj klasi (vrsti) i prema njemu se i vrši podela na različite klase imunoglobulina. Postoji pet glavnih klasa imunoglobulina i to su IgA, IgG, IgM, IgD i IgE.

Imunoglobulin A se nalazi u krvi i svim sekretima kod ljudi: pljuvačci, suzama, sekretu iz nosa, majčinom mleku, sekretu iz bronhija i crevnog trakta. Njegov značaj se ogleda u lokalnom imunitetu sluzokože disajnog i crevnog trakta. Kod novorođenčadi koja ga dobiju iz majčinog mleka dovodi do stvaranja pasivnog imuniteta u odnosu na crevne infekcije. Čini oko 10-20% svih imunoglobulina u krvi kod ljudi.

Imunoglobulin G se sintetiše tokom sekundarnog imunog odgovora kod ljudi i čini oko 70% svih imunoglobulina u krvi kod čoveka. Tokom trudnoće prolazi kroz posteljicu do fetusa i tokom prvih nedelja po rođenju predstavlja prvu liniju odbrane od infekcija. Ova grupa Ig može da difuzijom pređe van krvnog suda i da neutrališe bakterijske toksine i viruse.

Imunoglobulin M se od svih Ig prvi sintetiše tokom imunog odgovora. Sem u krvi gde predstavlja oko 10% svih Ig može se naći u sekretima sluzokoža kao i IgA gde predstavlja sastavni deo imunog sistema.

Imunoglobulin E se u krvi nalazi samo u tragovima dok se dominantno nalazi u bazofilima i monocotima (podgrupe leukocita – belih krvnih zrnaca). Predstavlja osnovni Ig u alergijskim reakcijama i često se analiza ovog Ig koristi za potvrdu postojanja alergijske reakcije kod ljudi.

Imunoglobulin D se nalazi u membranama limfocita gde služi da “zakači” i “prepozna” antigene. Na taj način aktiviraju se B- limfociti koji započinju svoju transformaciju i počnu da stvaraju antitela. U imunom odgovoru prvo se stvaraju IgM At a zatim IgA i IgG At.

<div class="title"><i class="fa fa-long-arrow-left"></i> Previous Post</div>