Kako sprečiti prehladu i grip

Kako sprečiti prehladu i grip

 

KAKO SPREČITI PREHLADU I GRIP

Evo nekoliko saveta kao da se zaštite od virusa koji izazivaju prehladu i grip

JAČAJTE IMUNITET

 

1.      Spavajte dovoljno - kvalitetan san  štiti imunitet. Naime potvrđeno je medicinskim studijama  sa  imunitetu, ali studije pokazuju da manjak sna uništava funkcionisanje T-limfocita (vrstu belih krvnih zrnaca zaduženu za borbu protiv virusa) a ujedno povećava  upalne citokine (regulatorni protein koji su proizvod ćelija imunog sistema). Na taj način se smanjuje sposobnost našeg organizma da se bori protiv infekcija.

2.      Hranite se zdravo – voće, povrće, med i druge namirnice koje sadrže antioksidante a koji su neophodni za obnavljanje ćelija i zdravlje našeg imunog Sistema

3.      Kontrolišite stres – dugotrajan i intenzivan stres uzrok je pojačanog lučenja hormona stresa koji pak ima efekat u vidu smanjene proizvodnje i funkcije belih krvnih znaca

4.      Unosite dosta biljnih čajeva pojedinačno ili u kombinaci određene  biljke ojačavaju imuni odgovor

5.      Unosite dosta vitamina  i minerala – naravno prvenstveno putem namirnica. Medicina nije pronašla jasne dokaze o pojačanom unosu određenih minerala i/ili vitamina (prvenstveno vitamina C) i uspešne borbe protiv prehlade i gripa ali sveukupno  njihov manjak definitivno ima negativan uticaj na naš odbrambeni sistem. Istraživanje objavljeno u Archives of Internal Medicine otkrilo je da odrasli s niskim vrednostima vitamina D imaju 36 % veće šanse da dobiju  respiratorne infekcije gornjih disajnih puteva od onih koji imaju visoke vrednosti vitamina D u krvi. Vitamin D ima ključnu ulogu u funkcionisanju imuniteta, pa svakako treba unositi  više tune i lososa koji su dobri izvori ovog vitamina. Gvožđe pojačava imunitet kroz niz važnih enzima. Cink igra važnu ulogu u normalnom rastu I povećava proizvodnju antitijela. 

6.      Pileća supa - kao pomoć kod prehlade nije mit. Topla jupa greje gornji deo disajnih puteva  i razređuje sluz koja se tamo nakupila te tako olakšava disanje. Ujedno pileća supa  obično sadrži celer, luk i šargarepu kao i začine  poput peršuna i timijana koji imaju antioksidativno i antiupalno dejstvo.  Proteini iz piletine potrebni su za sintezu antitiela.

7.      Med-  popularan zbog svojih antibakterijskih svojstava. Konzumacija meda podstiče izlečenje i ima antibakterijsko delovanje tako što snižava nivoe  prostaglandina i ima prebiotičko delovanje.

 

 

 REDOVNO PERITE RUKE


Naše  ruke su svakodnevno u kontaktu sa različitim predmetima u okruženju te je potrebno redovno ih prati kako bismo održali higijenu. Sapun koji koristite ne mora biti poseban, obični sapun će uništiti viruse koji uzrokuju infekcije. Ruke prilikom pranja trljajte barem 20 sekundi.

 

Održavajte higijenu nosa i grla (primer za pravljenje rastvora pročitajte ovde)

 

Ujedno održavajte i higijenu predmeta sa kojima često dolazite u kontakt naročito na random mestu gde više osoba koristi iste predmete (kvake na vratima, tastature, telefoni i sl.)

 

 IZBEGAVAJTE GUŽVE, NAROČITO U ZATVORENOM PROSTORU

 

        VAKCINIŠITE SE PROTIV GRIPA

Vakcine pomažu da se razvije imunitet stimulišući stvaranje  antitela koja čine  zaštitu od određenih virusnih infekcija. Vakcina protiv gripa ponekad ne razvije potpuni imunitet ali je zato trajanje bolesti kao i njen intenzitet znatno slabiji. Vakcinacija protiv gripa je naročito bitna kod pacijenata sa visokim rizikom za nstanak komplikacija bolesti. To su

Ø  odrasle osobe preko 65 godina života

Ø  osobe koje žive sa starijim osobama

Ø  trudnice i porodilje

Ø  osobe sa slabijim imunim sistemom

Ø  osobe sa hroničnim bolestima (astma, dijabetes, bolesti bubrega i srca)

Ø  gojazne osobe sa indeksom telesne mase (BMI) od 40 i više

Ø  osobe u zdravstvenim ustanovama koje brinu o bolesnicima

Svake godine sezonska vakcina sadrži zaštitu od tri ili četiri virusa gripa koji se očekuju te godine.

Vitamin K

Vitamin K

Šta je vitamin K i koja mu je uloga? Vitamin K je hranljiva materija koja je telu potrebna da bi ostalo zdravo. Važan je za zgrušavanje krvi i zdrave kosti, a ima i druge funkcije u telu. Vitamin K je neophodan jetri za sintezu četir...

Saznaj više

Vitamin E

Vitamin E

Šta je vitamin E i koja mu je uloga? Vitamin E jedan od osnovnih nutrijenata koji se nalazi u mnogim namirnicama. U telu ima važnu antioksidativnu ulogu u smislu pomaganja ćelijama da se zaštite od štetnih uticaja slobodnih ra...

Saznaj više

Vitamin A

Vitamin A

Šta je Vitamin A i koja mu je uloga? Vitamin A je vitamin rastvorljiv u mastima i prisutan je u mnogim namirnicama. Važan je za normalan vid, pravilno funkcionisanje nervnog sistema i reprodukciju. Takođe pomaže u pravilnom funkcionisanj...

Saznaj više

Folna kiselina

Folna kiselina

Šta je folat i koja mu je uloga? Folat je vitamin B grupe koji je neophodan za stvaranje DNK i drugog genetskog materijala a potreban je i za normalnu deobu ćelija. Oblik folata koji se naziva folna kiselina se nalazi u obogaćenoj hrani i...

Saznaj više

Vitamin B12

Vitamin B12

Šta je Vitamin B12 i šta mu je uloga? Vitamin B12 pomaže održavanju funkcije nervnog sistema kao i krvnih ćelija – dominantnio crvenih krvnih zrnaca; pomaže u stvaranju genetskog materijala – DNK Potrebno je se ispune...

Saznaj više


© Sva prava zadržana. Vaša kuća zdravlja