Folna kiselina

Folna kiselina

 

Šta je folat i koja mu je uloga?

Folat je vitamin B grupe koji je neophodan za stvaranje DNK i drugog genetskog materijala a potreban je i za normalnu deobu ćelija. Oblik folata koji se naziva folna kiselina se nalazi u obogaćenoj hrani i a nalazi se i u većini dijetetskih suplemenata.

Koje su dnevne potrebe za folatima?

Količina folata koja je potrebna zdravom organizmu zavisna je od njegove starosti i kreće se od 65 -80 mcg za decu u prvoj godini života pa do 600 mcg za trudnice i dojilje.

Koje su namirnice bogate folatima?

  • Folati su prisutni u mnogim namirnicama a neke namirnice se obogaćuju folatima.
  • Preporučene dnevne količine se unose unošenjem raznovrsne hrane a namirnice najbogatije ovim vitaminom B grupe su: juneća džigerica, povrće (špargla, tamnozeleno lisnato povrće poput spanaća…), voće i voćni sokovi (naročito pomorandže i sok od pomorandže), lešnik, pasulj, grašak…
  • Folna kiselina se dodaje u obogaćeni hleb, pripremljeni musli, određene vrste kukuruznog brašna…

Koje vrste suplemenata (dodataka ishrani) sadrže folate?

Folat je dostupan u multivitaminskim preparatima i prenatalnim vitaminima a dostupan je i u dijeteskim suplementima kompleksa Vitamina B kao i suplementima koji sadrže samo folate.

Kako najčešće nastaje nedostatak folata?

Najveći broj ljudi unosi potrebne količine folata putem namirnica. Međutim pojedini periodi u životu kao i pojedina stanja mogu zahtevati povećani unos folata. To mogu biti:

  • Tinejdžerke od 14 do 18 godina života,
  • Osobe koje neodgovorno konzumiraju alkohol,
  • Osobe sa bolestima i stanjima koja smanjuju apsorpciju hranljivih materija (npr, celijakija, zapaljenske bolesti debelog creva),
  • Osobe sa određenim genetskim mutacijama.

Koji su simptomi nedostatka folata?

Nedostatak folata je relativno redak poremećaj u opštoj populaciji u razvijenim zemljama jer se obično dovoljne dnevne potrebe zadovoljavaju raznovrsnom ishranom. Ipak postoje određene grupe ljudi koji ne dobijaju dovoljno folata što dovodi do nastanka određenih poremećaja zdravlja i bolesti. Najčešće se javljaju slabost i umor, problem sa koncentracijom, razdražljivost, glavobolja, lupanje srca (tahikardija) i otežano disanje (dispnea) a u krvnoj slici se nalaze znaci za postojanje megaloblastne anemije. Posledice izrženijeg nedostatka folata mogu biti i pojava rana na jeziku i u ustima, promene u boji kože , kose ili noktiju.

Ukoliko tokom trudnoće postoji manjak folata značajno se povećava rizik za nastnak oštećenja nervne cevi kod fetusa (npr. spina bifida) a vezuje se i za prevremeni porođaj ili smanjenu telesnu težinu na rođenju.

Koji su sve mogući efekti folata na zdravlje čoveka?

  • Defekti nervne cevi kod beba – uređene mane detetovog mozga ili kičme. Obzirom da se smatra da je oko 50% svih trudnoća neplanirano, preporučuje se da sve devojke koje mogu ostati u drugom stanju uzimaju preventivno oko 400 mcg folne kiseline preko suplemenata i u ishrani,
  • Uticaj na nastanak malignih bolesti – uočeno je da folati mogu smanjiti rizik za nastanak nekih malignih bolesti. Međutim važno je da se zna momenat kada i u kojoj količini započeti eventualnu prevenciju folatima. Naime ustanovljeno je da se uzimanjem preporučenih količina folne kiseline pre nego što se maligna bolest razvije, smanjuje rizik za nastanak bolesti. Međutm ukoliko se sa uzimanjem velikih doza folne kiseline započne nakon što je bolest počela (a a to se odnosi naročito na karcijnom debelog creva) onda se napredak bolesti može i ubrzati,
  • Uočeno je da je depresija češća kod pacijenata koji imaju nedostatak folata s tim što je kod ovih pacijenata relativno česta i nezadovoljavajuća reakcija na primenjenu terapiju antidepresivaima. Ujedno, dodavanje folata često povećava efikasnost lekova protiv depresije,
  • Postoje neke studije koje povezuju dodavanje folne kiseline i drugih vitamina B grupe sa smanjenim rizikom za nastanak moždanog udara,
  • Dodatak suplemenata folne kiseline tokom trudnoće smanjuje rizik za prevremeni porođaj kao i za rađanje dece sa urođenim manama neuralne cevi (spina bifida) ili nekih srčanih mana. Još uvek nije poznat tačan mehanizam dejstva folne kiseline u prevenciji nastnka ovih poremećaja. U SAD su neke studije pokazle da unošenje preporučanih količina folne kiseline u trudnoći ima uticja i na smanjenje rizika za nastnak nekih oblika autizma kod dece.

Mogu li folati biti štetni?

Folati koji se unose putem hrane nisu štetni i ne mogu uzrokovati značajno povećanje količine folne kiseline u krvi. Međutim, samostalno ne bi trebalo unositi suplemnte bogate folatima ili putem namirnica koje su njima obogaćeene a da se prethodno niste konsultovali sa svojim doktorom. Unošenje većih količina folata na ovaj način može npr. sakriti nedostatak vitamina B12 u krvi jer lažno ispravljaju rezultate koji ukazuju na manjak vitamina B12. Tako vremenom pogoršavaju druge posledice , prvenstveno na nervima, koje nastaju zbog manjka tog vitamina. Takođe velike doze folne kiseline mogu povećati rizik za nastnak karcinoma debelog creva a verovatno i drugih tipova malignih oboljenja kod ljudi.

Da li folati imaju uticaja na druge lekove ukoliko se uzimaju uporedo?

Postoji mogućnost uzajamnog delovanja (interakcija) folata sa nekim lekovima. Npr.

  • Kod pacijenata koji u terapiji dobijaju Metotreksat dodavanje folata može da ometa njegov efekat. Folati se u takvim slučajevima uzimaju bar dan nakon uzimanja metotreksata,
  • Upotreba lekova za lečenje epilepsije (npr.karbamazepin, valproat) može da smanji nivo folata krvi ali i obrnuto,
  • Upotreba sulfosalazina (lek za ulcerozni colitis) može smanjiti mogućnost apsorpcije folata i sledstveno njihov nedostatak.

Povezane objave:

Vitamin K

Vitamin K

Šta je vitamin K i koja mu je uloga? Vitamin K je hranljiva materija koja je telu potrebna da bi ostalo zdravo. Važan je za zgrušavanje krvi i zdrave kosti, a ima i druge funkcije u telu. Vitamin K je neophodan jetri za sintezu četir...

Saznaj više

Vitamin E

Vitamin E

Šta je vitamin E i koja mu je uloga? Vitamin E jedan od osnovnih nutrijenata koji se nalazi u mnogim namirnicama. U telu ima važnu antioksidativnu ulogu u smislu pomaganja ćelijama da se zaštite od štetnih uticaja slobodnih ra...

Saznaj više

Vitamin A

Vitamin A

Šta je Vitamin A i koja mu je uloga? Vitamin A je vitamin rastvorljiv u mastima i prisutan je u mnogim namirnicama. Važan je za normalan vid, pravilno funkcionisanje nervnog sistema i reprodukciju. Takođe pomaže u pravilnom funkcionisanj...

Saznaj više

Folna kiselina

Folna kiselina

Šta je folat i koja mu je uloga? Folat je vitamin B grupe koji je neophodan za stvaranje DNK i drugog genetskog materijala a potreban je i za normalnu deobu ćelija. Oblik folata koji se naziva folna kiselina se nalazi u obogaćenoj hrani i...

Saznaj više

Vitamin B12

Vitamin B12

Šta je Vitamin B12 i šta mu je uloga? Vitamin B12 pomaže održavanju funkcije nervnog sistema kao i krvnih ćelija – dominantnio crvenih krvnih zrnaca; pomaže u stvaranju genetskog materijala – DNK Potrebno je se ispune...

Saznaj više


© Sva prava zadržana. Vaša kuća zdravlja