ZAŠTO KAŠLJEMO?
Kašalj je odbrambeni mehanizam našeg tela u situacijama kada nam nešto nadražuje disajne puteve uključujući i grlo.
Kašalj je posledica dejstva nadražajnog agensa na nerve u disajnim putevima preko kojih stiže informacija do našeg mozga . Tu informaciju naš mozak šalje mišićima grudnog koša i trbuha navodeći ih da snažno istisnu vazduh iz pluća i ujedno izbace iritant.
Kašljati povremeno je zdravo i korisno. Na taj način izbacujemo štetne materije iz pluća koje smo udahnuli iz spoljašnje sredine.
Kašalj je i prateći simptom infekcija disajnih puteva i koristan je jer se tako izbacuje višak sekreta koji se stvara kao odbrambeni mehanizam našeg orhanizma protiv infekcije. Takav kašalj prolazi kada se problem reši ili traje još neko kraće vreme. To je tzv. akutni kašalj i toleriše se njegovo trajanje do 3 -4 nedelje.
Nasuprot tome, kašalj koji traje duže od mesec dana i/ili dugotrajni kašalj koji je praćen iskašljavanjem prebojenog ispljuvka ili pojavom krvi u ispljuvku je stanje zbog kojeg je potrebno potražiti pomoć svog lekara.
Najčešći uzroci pojave akutnog kašlja
- Obična prehlada
- Grip
- Udisanje iritanta (dim, prašina, strano telo…)
- Upala pluća
- Akutna upala sinusa itd.
Najčešći uzroci pojave hroničnog kašlja
- Alergije
- Astma
- Bronhitis
- Bronhiolitis
- Reluksna bolest želuca (GERB)
- Laringitis
- Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP)
- Emfizem
- Bronhiektazije
- Cistična fibroza
- Postnazalna sekrecija
- Tumori
- Sarkoidoza
- Tuberkuloza
- Plućna tromboembolija
- neki lekovi itd.
Kada zbog kašlja posetiti svog porodičnog lekara?
- kašalj ne prestaje nakon 4 nedelje – hronični kašalj
- kašalj uključuje i neko od sledećih stanja:
- Iskašljavanje guste, zelenkasto-žute sluzi
- groznica, jeza, drhtavica
- „sviranje“ u grudima pri disanju (Vheezing)
- kratak dah
- nesvestica i omaglica
- otoci oko članaka
- gubitak u telesnoj težini
- gušenje i/ili povraćanje
- otežano disanje ili gutanje
- krv u iskašljaju
- bol u grudima
Kako sebi pomoći u slučaju pojave kašlja?
Ma kog uzroka bio, kašalj kada se pojavi treba pokušati umiriti. Većina nas pamti savete svojih roditelja i baka o tome šta je dobro uzeti kada je kašalj suv a šta kada postoji iskašljaj – domaće, tople supice i čajevi, nezaboravan med (još bolje ako je sa prirodnim saćem), propolis u obliku kapi, obloge, dosta tečnosti, vlažiti vazduh, izbegavati zadimljene i zagušljive prostore…
Ako kašljete probajte sa sisanjem tvrdih bombona bez dodatog šećera, uzmite kašičicu meda (ali ga nemojte davati deci mlađoj od godinu dana), ukoliko niste alergični probajte sa preparatima na bazi meda i propolisa, unosite veću količinu tečnosti, vlažite vazduh u prostoru u kom boravite…
Kašalj kao naglo (akutno) nastali simptom izaziva jako naprezanje mišića grudi i trbuha koje je ponekad vrlo bolno, može dosvesti do zacenjivanja i povraćanja, ne dozvoljava nam da spavamo…
Postoje brojni medicinski preparati biljnog porekla koji se mogu bez recepta kupiti u apoteci. Svrha im je da umire suv, nadražajni kašalj ili da potpomognu iskašljavanje. Potrebno je da se pre kupovine poavetujete sa svojim porodičnim doktorom ili sa farmaceutom u apoteci. U svakom slučaju, bilo da je reč o prirodnim preparatima ili o registrovanim lekovima, pravilo je (sem određenih izuzetaka koje određuje lekar) da se oni koriste za akutni kašalj. Kod hroničnog kašlja nemojte uzimati ove preparate samostalno već se obavezno javite svom doktoru za savet.
O čemu voditi računa kada koristimo lekove za kašalj?
Lekovi za kašalj koji se izdaju bez lekarskog recepta su namenjeni isključivo lečenju simptoma a na uzroka bolesti.
Ukoliko koristite lekove protiv kašlja obavezno se pridržavajte uputstva za korišćenje. Njihova nekontrolisana upotreba može biti praćena i ozbiljnim neželjenim efektima, naročito kod dece.
Osim za spuštanje temperature nemojte samoinicijativno lekove za kašalj davati deci mlađoj od 12 godina.
„Nijedan sadržaj na ovom sajtu, bez obzira na datum, nikada ne bi trebalo da se koristi kao zamena za direktan medicinski savet vašeg porodičnog lekara ili doktora drugih specijalnosti i kvalifikovanih zdravstvenih radnika“
