Endokrinološki pregled

Endokrinologija je grana medicine koja proučava strukturu, funkciju i poremećaje žlezda sa unutrašnjim lučenjem – endokrinih žlezdi (endokrini sistem). Funkcija endokrinog sistema se ogleda u proizvodnji i lučenju hormona. Spada u specijalističku grupu interne medicine.

U ljudskom organizmu se stvara preko 50 različitih hormona a njihov uticaj se ogleda u regulaciji metabolizma, disanja, rasta i razvoja, reprodukcije, kretanja… Hormoni utiču na san, kontrolišu našu temperaturu ali i raspoloženje… Hormoni su neophodni za naš svakodnevni život.

Delovi našeg endokrinog sistema su međusobno povezani i isprepletani. Mali poremećaj u vrednostima jednog hormona može izazvati veliki poremećaj u stvaranaju i funkciji drugog i obrnuto. Jedan hormon može imati efekte na različite organe ili pak na jedan organ može uticati više hormona. Zato je važno održavati ravnotežu u stvaranju hormona i regulisati eventulane poremećaje koji mogu nastati tokom života. Neravnoteža hormona je osnovni razlog za nastanak velikog broja poremećaja zdravstvenog stanja .

Sadržaj:

• Šta čini endokrini sistem?
• Kada treba posetiti endokrinologa?
• Koje bolesti leči endokrinolog?
• Kako izgleda I šta obuhvata endokrinološki pregled?
• Koja je korist, ima li rizika od pregleda i koliko su česte kontrole?
• Cenovnik

Šta čini endokrini sistem?

Endokrine žlezde su “rasute” po celom ljudskom organizmu. One svoj proizvod (hormone) luče direktno u krv – nemaju sistem kanala koji ga skupljaju da bi ga dalje transportovali. Tako je uloga hormona na pojedine delove ljudskog organizma i brza i efikasna.

Glavne endokrine žlezde koje proizvode i luče hormone su:

• Hipotalamus – žlezda smeštena u mozgu a uloga se ogleda u regulaciji telesne temperature, osećaja gladi i žeđi, raspoloženja, seksualnog nagona… Još jedna važna funkcija koju ima hipotalamus je regulacija oslobađanja hormona iz drugih endokrinih žlezda – preko hipofize povezuje nervni i endokrini sistem
• Hipofiza – smeštena u mozgu, vezana za hipotalamus, ova žlezda se smatra glavnom “kontrolnom” žlezdom – hormoni koje luči hipofiza pokreću rast a ujedno kontrolišu rad drugih endokrinih žlezda. Ima svoja dva dela – prednja i zadnja hipofiza. Prednja hipofiza luči hormone odgovorne za polni razvoj, funkciju štitaste žlezde, rast, pigmentaciju kože i adrenokortikalnu funkciju. Neaktivnost prednje hipofize je uzrok usporenog rasta u detinjstvu kao i poremećaja funkcije drugih endokrinih žlezda. Zadnja hipofiza je zadužena za lučenje oksitocina i antidiuretskog hormona (ADH)
• Epifiza – još jedna endokrina žlezda smeštena duboko u moždanom tkivu a čija je uloga u lučenju melatonina – hormona zaduženog za kontrolu načina spavanja i delom za regulaciju lučenja reproduktivnih hormona
• Štitasta žlezda (tireoidea, štitnjača) – smeštena je u regiji vrata a njeni hormoni su odgovorni za naš metabolizam, regulisanje krvnog pritiska i brzine srčanog rada, telesnu temperature i reakciju našeg organizma na druge hormone. Glavni hormoni koje luči su tiroksin – T4, trijodtironin – T3 i kalcitonin
• Paraštitasta žlezda (paratireoidea) – ove četiri male žlezde se nalaze takođe u regiji vrata, uz štitastu žlezdu a hormon koji one luče – PTH (parathormon) je odgovoran za metabolizam kalcijuma i fosfora i zdravlje naših kostiju
• Pankreas – žlezda koja se nalazi u trbuhu a njen endokrini deo je zadužen za proizvodnju i sekreciju insulina – hormona zaduženog za kontrolu nivoa šećera (glukoze) u krvi. Pored insulina u pankreasu se stvaraju i somatostatin (reguliše funkciju endokrinog i nervnog sistema i lučenje nekih hormona), glukagon (podiže nivo šećera u krvi u slučaju niskih vrednosti) i polipeptid pankreasa zadužen za regulaciju funkcije pankreasa. Pankreas ima i svoj egzokrini deo zadužen za stvaranje i lučenje enzima neophodnih za varenje hrane
• Nadbubrežne žlezde – parna endokrina žlezda koja se nalazi (kako samo ime kaže) iznad bubrega. Zadužena je za lučenje određenih polnih (androgenih) hormona uključujući i testosteron, zatim za lučenje aldosterona čiji se efekat ogleda na bubrezima, adrenalina i noradrenalina – reakcija na stres kao i kortokosteroida čija je uloga u reakciji na stres, imunitet i upalne rakcije od životne važnosti.
• Jajnici (ovarijumi) kod žena – parni organ, smešteni u maloj karlici sa svake strane materice po jedan. Luče hormone estrogen i progesteron koji imaju uticaj na seksulani razvoj i plodnost a njihova pravilna sekrecija je odgovorna  za nastanak menstrualnog ciklusa.
• Testisi kod muškaraca – parni organ emešten u skrotalnim kesama ispod penisa, zadužen za lučenje androgena (ponajviše testosterona). Uloga ovih hormona se ogleda u kontroli seksualnog razvoja i puberteta, odgovorni su za seksualno ponašanje, libido, erektilnu funkciju i stvaranje spermatozoida kao i za muški tip maljavosti
• Timus (grudna žlezda) – nalazi se ispod grudne kosti i njena funkcija se ograničava na period do puberteta. Kasnije u životu ona gubi svoju funkciju. Uloga timusa je samim tim najznačajnija u ranoj fazi života a ogleda se u sazrevanju i umnožavanju tzv. T – limfocita. T-  limfociti su jedna podgrupa belih krvnih ćelija koje imaju značajnu imunološku funkciju – ulogu u zaštiti organizma od bolesti i infekcija

Kada treba posetiti endokrinologa?

Brojne endocrine žlezde u ljudskom organizmu i još mnogo veći broj hormona koje one stvaraju, razlog su i ogrmnom broju raznolikih simptoma i znakova koji ukazuju na neki endokrinološki poremećaj. Tegobe koje pacijenti navode mogu biti blagi ili skoro neprimetni pa do izraženih tegoba vezanih za različite sisteme organa. Zbog toga ćemo se ovde zadržati na najzastupljenijim među njima. Specifičnost simptoma je dobrim delom zasnovana na delu endokrinog sistema koji je odgovoran za njihov nastanak. U opštoj populaciji najčešći razlozi zbog kojih se pacijenti javljaju endokrinologu su:

• Pojačano žeđanje i/ili glad i potreba za slatkišima, učestalo mokrenje, mučnina i ponekad povraćanje, neobjašnjivo dobijanje ili gubitak u telesnoj težini, problem sa vidom – mogu biti simtomi vezani za poremećaj metabolizma šećera
• Retke stolice, nepravilan i/ili ubrzan srčani rad, pojava tvrde otekline na prednjoj strani vrata, pormene raspoloženja do razdražljivosti, teškoće sa spavanjem, drhtavica, pojačano znojenje, gubitak u telesnoj težini – mogu biti povezani sa pojačanom funkcijom štitatse žlezde
• Zatvor(opstipacija), suva koža i kosa, krti nokti, bolovi u zglobovima i mišićima, umor, neuredni menstrualni ciklusi, neobjašnjivo dobijanje na telesnoj težini – mogu biti povezani sa smanjenom funkcijom štitaste žlezde
• Kod osoba ženskog pola neuredni i/ili bolni i obilni menstrualni ciklusi, nemogućnost trudnoće, pojačana maljavost, akne na licu i/ili telu mogu ukazivati na problem vezan za lučenje polnih hormona
• Dobijanje na telesnoj težini – naročito povećan obim struka, povišene vrednosti holetsterola i triglicerida u krvi, povišen krvni pritisak, kod žena neuredni menstrualni ciklusi, šećerna bolest u porodici – mogu biti povezani sa insulinskom rezistencijom i metaboličkim sindromom
• Umor i bezvoljnost (do depresije) ili pak uznemirenost (anksioznost), nejasni bolovi u telu i kostima, ponavljano stvaranje bubrežnog kamenca, neuobičajena krtost kostiju koja se manifestuje u prelomima kostiju – može biti povezano sa povišenim vrednostima paratireoidnog hormona (PTH) odnosno sa poremećajem funkcije paratireoidnih žlezdi (jedne ili više)
• Usporen rast i razvoj u detinjstvu, niske vrednosti šećera u krvi, izrazito smanjene spoljašnje genitalije kod muške dece – mogu biti znak nedostatka hormona rasta
• … I još mnogo toga …

Koje bolesti leči endokrinolog?

Šarenolikost endokrinog sistema kako u strukturi tako i u funkcionalnosti je rezultirala i brojnim poremećajima i bolestima. Na svakom od tih nivoa može nastati poremećaj i njihovim ispitivanjem i lečenjem se bavi endokrinolog. U nekim situacijama ukoliko je to moguće, neophodno je uključiti i specijaliste odgovarajućih grana hirurgije ukoliko postoji strukturni poremećaj koji se može operativno ukloniti, Najčeće bolesti sa kojima se susreću pacijenti a samim tim i endokrinolozi su:

• Šećerna bolest (Diabetes mellitus) – tip 1 i tip 2 (insulin zavisni i insulin nezavisni oblik)
• Poremećaji funkcije štitatste žlezde – hipertireoza (pojačano lučenje hormona štitatste žlezde) i hipotireoza (smanjena koncentracija hormona štitaste žlezde u organizmu)
• Metabolički sindrom
• Sindrom policističnih jajnika
• Gojaznost
• Poremećaj metabolizma lipida (masti – ukupni holesterol, HDL I LDL Holestreol, trugliceridi, lipoprotein…)
• Tumori endokrinih organa
• … I još mnogo toga …

Kako izgleda i šta obuhvata endokrinološki pregled?

Razgovor sa pacijentom i uzimanje iscrpne lične i porodične anamneze je prvi korak u endokrinološkom pregledu. Sastavni deo u tom trenutku je i upoznavanje sa, dostupnom na uvid, medicinskom dokumentacijom. Sledeći korak je opšti pregled koji obuhvata inspekciju i pregled kože i eventualnih promena na koži (vlažnost i elasticitet, hiperpigmentacije – neuobičajena ograničena prebojenost), pregled vrata sa palpatornim pregledom štitaste žlezde. U zavisnosti od tegoba koje pacijent navede, pregled se može dopuniti i pregledom (auskultacijom) srca, pregledom trbuha ili spoljašnjih genitalija. U Poliklinici Vaša kuća zdravlja kompletan endokrinološki pregled obuhvata i ultrazvučni pregled štitaste žlezde i paraštitatstih žlezdi sa Color Doppler-om. Na kraju doktor endokrinolog daje zaključak o zdravstvenom stanju, predlog terapije ukoliko je potrebna kao i predlog za eventualne dopunske dijagnostičke ili terapijske procedure – dopunske laboratorijske analize (specifične laboratorijske analize, OGTT – test opterećenja šećerom, ultrazvučni pregled abdomena i/ili pregled ginekologa, hormonske analize i/ili tumor markeri), skener (CT) ili magnetnu rezonancu (NMR), biopsiju uočenih promena na štitatstoj žlezdi itd. Za endokrinološki pregled sem osnovne higijene nije potrebna posebna priprema.

Koja je korist, ima li rizika od pregleda i koliko su česte kontrole?

Opšti endokrinološki pregled je neinvazivan pregled i nije neprijatan za pacijenta. Tokom pregleda se ne koriste invazivne procedure ni instrumenti. Pregled obično traje 30 minuta ili duže ukoliko je potrebno. Korist od detaljnog i stručno izvedenog endokrinološkog pregleda se ogleda u pravovremeno postavljenoj dijagnozi i odgovarajućim preporukama za lečenje bolesti . Vreme do sledećeg pregleda određuje lekar u zavisnosti od kompletnog nalaza, postojećih rizika i starosne dobi pacijenta Pored kompletnog endokrinološkog pregleda u Poliklinici Vaša kuća zdravlja se mogu uraditi sve potrebne laboratorijske analize vezane za poremećaj funkcije endokrinog sistema uključujući i analize hormonskog statusa.