Hronična bolest pluća

Šta je hronična opstruktivna bolest pluća – HOBP?

Hronična opstruktivna bolest pluća – HOBP – je grupa progresivnih bolesti pluća koje otežavaju disanje. Najčešće su emfizem i hronični bronhitis. Mnogi ljudi sa HOBP imaju oba ova stanja. Kod osoba sa HOBP-om, disajni putevi su delimično suženi zbog pojačanog stvaranja sekreta, otoka sluzokože i spazma (grča) glatkih mišića bronhija, što otežava prolazak vazduha kroz disajne puteve.

Plućnu komponentu bolesti karakteriše ograničenje protoka vazduha koje nije potpuno reverzibilno – ne može se potpuno oporaviti. Ograničenje protoka vazduha je obično progresivno i udruženo sa poremećenim inflamacijskim (upalnim) odgovorom pluća na štetne čestice ili gasove.

U sklopu HOBP najčešče se spominju hronični bronchitis, emfizem pluća i teška astma.

Sadržaj:

HOBP – koji su uzroci nastanka?
HOBP – koji su simptomi bolesti?
HOBP – kako se postavlja dijagnoza?
HOBP – koji su stadijumi bolesti?
HOBP – koji su programi i ciljevi zbrinjavanja?
HOBP – kako sprečiti nastanak i komplikacije već postojeće bolesti?
HOBP – kako se leči?

HOBP – koji su uzroci nastanka?

Glavni uzrok HOBP je pušenje duvana. Dugotrajna izloženost hemijskim agensima takođe može dovesti do HOBP. To je bolest za koju je obično potrebno dugo vremena da se razvije.

Rizik za HOBP kod neke osobe zavisi od ukupnog opterećenja udahnutim česticama u toku života. Tu spadaju:

hronicna bolest pluca

Duvanski dim: uključuje cigarete, lulu, cigare i druge oblike pušenja duvana kao i duvanski dim u okruženju (ETS – engleski: environmental tobacco smoke)
Prašine i hemikalije na radnom mestu (isparenja, iritansi i dimovi) kada je izloženost dovoljno jaka i/ili dugotrajna
Zagađenje vazduha u zatvorenom prostoru nastalo od sagorevanja bioloških goriva za kuvanje i zagrevanje u slabo provetravanim prostorijama je faktor rizika posebno važan za osobe ženskog pola u zemljama u razvoju
Genetska predispozicija za razvoj HOBP – kod oko 5 % obolelih postoji nedostatak proteina alfa-1-antitripsin. Ovaj nedostatak uzrokuje pogoršanje funkcije pluća a može uticati i na jetru.

Pored toga, svaki faktor koji utiče na rast pluća u toku gestacije i u ranom detinjstvu (mala težina na rođenju, respiratorne infekcije itd.) potencijalno povećava individualni rizik za nastanak HOBP.

HOBP nije zarazno oboljenje.

Sadržaj

HOBP – koji su simptomi bolesti?

Simptomi hronične opstruktivne bolesti pluća uključuju:

Konstantno kašljanje, ponekad nazvano „pušački kašalj“
Gubitak daha tokom aktivnosti koje je osoba ranije bez napora izvršavala – dispnea
Preterana proizvodnja sekreta – sputuma
Osećaj nemogućnosti disanja (pritisak u grudima)
Otežan do nemoguć dubok udah
Zvuk sviranja tokom disanja

hornicna bolest pluca

Česte su epizode akutnog pogoršanja ovih simptoma.

Hronični kašalj i stvaranje sputuma često mnogo godina prethode razvoju ograničenja protoka vazduha, ali se u svih osoba koje kašlju i iskašljavaju neće razviti HOBP.

U početku, simptomi HOBP mogu biti prilično blagi. Mogu da se zamene i sa običnom prehladom. Rani simptomi uključuju:

povremeno otežano disanje, naročito nakon vežbanja
blag ali ponavljajući kašalj koji dugo traje
česta potreba da se pročisti grlo, posebno ujutru
skoro neprimetne promene u svakodnevnim aktivnostima kao što je izbegavanje penjanja uz stepenice ili preskakanje do tada redovnih fizikčkih aktivnosti

Simptomi se mogu pogoršavati i tada se sve teže mogu ignorisati. Kako se pluća više oštećuju, javlja se:

otežano disanje, čak i nakon blagog vežbanja poput hodanja stepeništem
„sviranje“, koje je vrsta bučnog disanja, naročito tokom izdisaja
stezanje u grudima
hronični kašalj (trajanja tri meseca ili duže), sa ili bez sekreta
potreba da se svakodnevno „čisti sekret iz pluća“
česte prehlade, grip ili druge respiratorne infekcije
manjak energije

U kasnijim fazama HOBP, simptomi mogu da uključuju i:

umor
oticanje stopala, članaka ili nogu
gubitak težine

Pacijentu je neophodna hitna medicinska pomoć ako se pojave:

plavičasti ili sivi nokti ili usne, jer to ukazuje na nizak nivo kiseonika u krvi
problemi sa dahom – nemogućnost sklapanja rečenica zbog nedostatka vazduha
zbunjenost – konfuznost ili pojava nesvestica
ubrzani srčani rad

Simptomi će verovatno biti mnogo gori ako je reč o osobi koja je pušač ili je redovno izložena dimu – pasivno pušenje

Sadržaj

HOBP – kako se postavlja dijagnoza?

Ne postoji jedinstveni test za HOBP. Dijagnoza se zasniva na simptomima, fizičkom pregledu i rezultatima dijagnostičkih testova.

Kod posete lekaru – pulmologu, obavezno treba navesti sve simptome:

pušite ili ste pušili u prošlosti
na poslu ste izloženi hemisjkim iritantima za udisanje
izloženi ste pasivnom dimu
imate porodičnu anamnezu za HOBP
imate astmu ili druge respiratorne bolesti
uzimate lekove bez recepta ili na recept i koje

Tokom fizičkog pregleda, doktor će stetoskopom slušati pluća dok dišete. Na osnovu svih ovih informacija, lekar će vam možda predložiti neke dopunske dijagnostičke testove kako bi se dobile potrebne dodatne informacije. To može biti:

Spirometrija – neinvazivni test za procenu plućne funkcije. Tokom testa duboko ćete udahnuti, a zatim duvati u cevčicu povezanu sa spirometrom.
Bronhodilatacijski test reverzibilnosti – spirometrija u dva akta tokom pregleda – prvi test bez leka i drugi nakon inhalacije bronhodilatatora
RTG ili CT grudnog koša – ovi snimci pružaju detaljan uvid u pluća, krvne sudove i srce i retko imaju dijagnostičku svrhu za HOBP ali isključuju druge uzroke postojećih simptoma.
Test gasova arterijske krvi – uključuje uzimanje uzorka krvi iz arterije radi merenja kiseonika i ugljen-dioksida u krvi a radi se kod pacijenata sa FEV1< 50% predviđenih vrednosti (rezultat koji se dobija nakon spirometrije)
Skrining deficita alfa 1-antitripsina: Radi se kada se HOBP razvila kod bolesnika mlađih od 45 godina, ili u bolesnika sa jasnom porodičnom anamnezom o HOBP.

Ovim testovima se može utvrditi da li su postojeće tegobe posledice postojanja HOBP ili neke druge bolesti kao što je astma, restriktivna bolest pluća ili srčana insuficijencija (srčana slabost).

Sadržaj

HOBP – koji su stadijumi bolesti?

Stadijumi HOBP se definišu prema rezultatima provere plučne (disajne) funkcije, odnosno prema dobijenim rezultatima na spirometriji.

Stadijum I: Blaga HOBP – Blago ograničenje protoka vazduha (FEV1/FVC < 70%; FEV 1≥ 80% od predviđene vrednosti) i ponekad, ali ne uvek, hronični kašalj i iskašljavanje. U ovom stadijumu osobe ne moraju biti svesne da im je plućna funkcija oštećena.

Stadijum II: Srednje teška HOBP – Pogoršanje ograničenja protoka vazduha FEV1 / FVC < 70%; 50% ≤ FEV1< 80% predviđene vrednosti) , sa otežanim disanjem koje se tipično ispoljava pri naporu. U ovom stadijumu bolesnici se javljaju na pregled zbog hroničnih disajnih simptoma ili egzacerbacije (pogoršanja) boesti.

Stadijum III: Teška HOBP – Dalje pogoršanje opstrukcije (FEV1 /FVC< 70% ; 30% ≤ FEV1 < 50% predviđene vrednosti), teži nedostatak vazduha, smanjeno podnošenje napora i ponavljane egzacerbacije bolesti koje izrazito utiču na opšte zdravstveno stanje bolesnika.

Stadijum IV: Vrlo teška HOBP – Teško oštećenje protoka vazduha (FEV1 / FVC < 70%; FEV1< 30% predviđenog ) ili FEV1 < 50% predviđenog, plus hronična respiratorna insuficijencija. Bolesnici mogu imati vrlo tešku (Stadijum IV) HOBP iako je FEV1 > 30%

predviđene vrednosti kada postoje ove komplikacije. U ovom stadijumu kvalitet života bolesnika se primetno pogoršava, a egzacerbacije mogu da ugroze život bolesnika.

Sadržaj

HOBP – koji su programi i ciljevi lečenja?

Ciljevi efikasnog lečenja HOBP su:

Ublažiti simptome
Sprečiti progresiju bolesti
Poboljšati podnošenje fizičkog napora
Poboljšati ukupno zdravstveno stanje
Sprečiti i lečiti komplikacije
Sprečiti i lečiti egzacerbacije (pogoršanja) bolesti
Smanjiti mortalitet
Sprečiti ili svesti na najmanju meru neželjene efekte lečenja.

Prestanak pušenja je jedan od jasnih i osnovnih ciljeva u programu zbrinjavanja ovih pacijenata

Sadržaj

HOBP – kako sprečiti nastanak i komplikacije već postojeće bolesti?

Postoje načini da se nastanak bolesti spreči ukoliko postoji rizik za nastanak bolesti. Takođe, u slučaju postojanja bolesti, postoje načini da se ona drži pod kontrolom, odnosno uspori njena progresija i ublaže komplikacije. U tom cilju važno je:

Proceniti izloženost faktorima rizika, uključujući njihov intenzitet i trajanje
Od pacijenta uzeti na pregledu dobru i detaljnu ličnu i porodičnu anamnezu o postojanju simptoma i znakova bolesti
Prestanak pušenja je pojedinačno najefikasnija i najekonomičnija mera za smanjenje rizika od razvoja HOBP i usporavanje napredovanja bolesti
Prevencija pušenja, procena izloženosti na radnom mestu, aerozagađenje u zatvorenom i na otvorenom prostoru
Zbrinjavanje stabilne HOBP – sprečavanje egzacerbacija, komplikacija i respiratorne insuficijencije (oslabljene) plućne funkcije
Edukacija bolesnika može da pomogne u popravljanju veština i sposobnosti da se izbori s bolešću i zdravstvenim stanjem

Sadržaj

HOBP – kako se leči?

HOBP je hronična i progresivna bolest i lečenje može da ublaži i spreči simptome, smanji učestalost i težinu egzacerbacija, popravi zdravstveno stanje i poboljša podnošenje fizičkog napora

Bronhodilatatori su osnovni lekovi za lečenje simptoma u HOBP.

Prednost ima inhalaciona terapija a daje se ili „po potrebi“ – za otklanjanje povremenih simptoma ili pogoršanja simptoma ili redovno – za sprečavanje ili smanjenje stalno prisutnih simptoma.
Izbor između različitih bronhodilatatora (β2-agonista, antiholinergika, metilksantina ( Aminofilin i teofilin – Durofilin) i kombinovane terapije) zavisi od raspoloživosti lekova i odgovora svakog bolesnika u pogledu ublažavanja simptoma i procene neželjenih efekata.
Redovno lečenje dugodelujućim bronhodilatatorima je efikasnije i pogodnije nego lečenje kratkodelujućim bronhodilatatorima.
Kombinacije bronhodilatatora poboljšavaju efikasnost i smanjuju rizik od neželjenih efekata u poređenju sa povećanjem doze pojedinačnog bronhodilatatora.

Glikokortikosteroidi – redovna primena inhalacionih glikokortikosteroida je adekvatna samo za bolesnike sa FEV1 < 50% i sas ponavljanim egzacerbacijama.

Inhalacioni glikokortikosteroid kombinovan sa dugodelujućim ß2 – agonistom je efikasniji od pojedinačnih komponenti u smanjivanju egzacerbacija i poboljšanju plućne funckcije i zdravstvenog stanja.

Vakcine:

Vakcinacija protiv gripa smanjuje teška pogoršanja i smrtni ishod za 50% kod bolesnika sa HOBP.
Treba ih dati jednom svake godine.
Pneumokokna vakcina se preporučuje kod bolesnika sa HOBP starih 65 godina i više

Antibiotici: Ne preporučuju se osim za lečenje pogoršanja izazvanih bakterijama.

Mukolitička sredstva (sredstva za iskašljavanje): Bolesnicima sa viskoznim sputumom mogu biti korisni mukolitici. Redovna primena se ne preporučuje.

Antitusici (sredstva za smirivanje kašlja): Redovna primena je kontraindikovana u stabilnoj HOBP.

Nefarmakološko lečenje uključuje: rehabilitaciju, terapiju kiseonikom i hirurške intervencije.

Rehabilitacioni programi treba da sadrže fizičko vežbanje, savete o ishrani i edukaciju o bolesti. Ciljevi su usmereni ka smanjivanju simptoma, poboljšanju kvaliteta života i povećanje učešća u svakodnevnim aktivnostima. Bolesnicima u svim stadijumima bolesti koriste programi fizičkog vežbanja jer se poboljšavaju podnošenje napora, simptomi dispnoje i zamora
Terapija kiseonikom – dugotrajna primena kiseonika (> 15 sati dnevno) kod bolesnika sa hroničnom respiratornom insuficijencijom produžava preživljavanje. Cilj dugotrajne terapije kiseonikom je očuvati funkcije vitalnih organa obezbeđenjem adekvatnog dopremanja kiseonika. Ujedno povoljno utiče na nalaze u krvi, fizičku sposobnost, plućnu mehaniku i mentalno stanje.
Hirurško lečenje: Bulektomija i transplantacija pluća mogu se razmatrati kod pažljivo odabranih bolesnika u stadijumu IV – vrlo teška HOBP

Sadržaj