Ambulatorni monitoring pritiska (AMP) – „Holter pritiska“

Šta je ambulatorni monitoring pritiska i šta nam pokazuje?

Ambulatorni monitoring krvnog pritiska je neinvazivna, bezbolna metoda automatskog merenja vrednosti krvnog pritiska, uz pomoć mobilnog uređaja, tokom najčešće 24 -48h.

Merenje vrednosti krvnog pritiska se vrši u pravilnim vremenskim razmacima – tokom dana na 15-30 minuta a tokom noći na 30-60 minuta. Vrednosti se beleže na aparatu a zatim se prebacuju na kompjuter. Analizom dobijenih vrednosti možemo odrediti prosečne, najviše i najniže izmerene vrednosti krvnog pritiska, zatim kretanje vrednosti krvnog pritiska tokom dana i tokom noći, uporediti vrednosti u zavisnosti od fizičke aktivnosti i odmora, izmeriti vrednosti pulsnog pritiska itd

U praksi se za ovu metodu često pogrešno koristi naziv „holter pritiska“ koji je posledica sličnosti aparata koji se koristi za 24h snimanje EKG zapisa – Holter EKG monitoring. Inače naziv „Holter“ potiče od američkog fizičara Normana Holtera koji je prvi osmislio aparat za daljinsko praćenje srčanog rada.

Kako se izvodi AMP?

Savremeni uređaji za ambulatorno praćenje krvnog pritiska su lagani i jednostavni za nošenje. Obično se programiraju nakon postavljanja i podaci se prebacuju na kompjuter, tablet pa čak i na mobilni telefon.

Poveska mobilnog aparata se postavlja na uobičajeno mesto – nadlaktica leve ili desne ruke, a ona je povezana za aparat koji beleži izmerene vrednosti. Obzirom da je aparat isprogramiran na koje će se vreme uključivati, potrebno je da se u trenutku merenja. ruka opusti i, ukoliko je pacijent u pokretu, da se nakratko zastane dok se ne završi merenje. Preporučuje se da se aparat za AMP nosi u toku normalnog radnog dana jer se tako postiže bolje predviđanje eventualnog oštećenja ciljnih organa (srce, moždano tkivo, bubrezi…)

Nakon postavlajnja aparata za AMP potrebno je izvršiti najmanje dva merenja standardnim aparatom za merenje krvnog pritiska – razlika ne bi trebalo da iznosi više od 5 mmHg.

Pacijentu se daje uputstvo na koji način meriti krvni pritisak i kako voditi dnevnik dnevnih aktivnosti koji uključuje podatke o uzimanji redovne terapije i periodu spavanja. Tokom nošenja aparata za AMP pacijent se bavi svojim uobičajenim aktivnostima a ne preporučuje se intenzivniji fizički napor. Aparati za monitoring krvnog pritiska obično rade na jednom od tri principa:

  1. Manžetna je sa mikrofonom koji beleži otkucaje pojave I gubljenja tonova nad arterijom
  2. Oscilometrijska metoda – ovim načinom se meri amplituda oscilacija I pritisak u manžetni. Sistolni (gornji) pritisak predstavlja pojavu oscilacija a dijastolni pritisak odgovara njihovom slabljenju I potpunom gubljenju
  3. Volumetrijska oscilometrija koja radi na principu regidtrovanja pulsacija ispod manžetne.

Kada je potrebno raditi ambulatorni monitoring pritiska?

Situacije u kojima se preporučuje nošenje aparata za AMP procenjuje vaš izabrani/porodični lekar, internista i/ili kardiolog. Najčepći razlozi su:

  • sumnja na „hipertenziju (pritisak) belog mantila“
  • kod pacijenata sa novootkrivenim povišenim krvnim pritiskom a bez znakova postojanja oštećenja ciljnih organa
  • kod bolesnika sa graničnom ili labilnom hipertenzijom,
  • kod bolesnika kod kojih postoje velike razlike u rezultatima merenja krvnog pritiska kod kuće i u ordinaciji (maskirana hipertenzija),
  • kod rezistentne hipertenzije, uprkos redovnom uzimanju terapije,
  • kod oštećenja ciljnih organa i njihovom pogoršanju uprkos dobro kontrolisanoj hipertenziji merenoj u ambulantnim uslovima,
  • kod bolesnika kod kojih se zahteva rigorozna regulacija krvnog pritiska zbog povećanog kardiovaskularnog rizika (dijabetes, prethodni moždani udar),
  • kod hipertenzije u trudnoći (sumnja na preeklampsiju i predviđanje toka hipertenzije),
  • kod sumnje na paroksizme hipertenzije (feohromocitom),
  • kod odluke od antihipertenzivnoj terapiji kod starijih bolesnika,
  • kod procene efekta terapije (sprečavanje naglih jutarnjih skokova pritiska),
  • kod sumnje na sinkopu ili ortostatsku hipotenziju (disfunkcija autonomnog nervnog sistema),
  • kod dijagnostike „non- dipping“ fenomena.

Da li postoje neki rizici pri obavljanju monitoringa pritiska u kućnim uslovima?

Komplikacije prilikom merenja pritiska su retke i blage. Mogu da se jave petehije i modrice po koži ispod manžetne kao i problemi sa snom zbog noćnih merenja.

    *Kliknuti na ikonicu za prikaz kalendara


    *Potvrđujem da sam upoznat/a da će Poliklinika Vaša Kuća Zdravlja koristiti moje lične podatke isključivo u svrhu obrade ovog upita(zakazivanje pregleda) i da sam pročitao obaveštenje o njihovom korišćenju ličnih podataka, koje se nalazi na stranici Politika privatnosti.

    Priprema za AMP pregled

    Sem redovne higijene, posebna priprema za ovaj pregle nije potrebna.