Alergije

Alergije

 

Šta je to alergija?

Alergija u suštini predstavlja pogrešnu reakciju našeg imunološkog sistema. Naime, u alergijskoj reakciji naš imunološki (odbrambeni) sistem prepoznaje inače neškodljiv spoljašnji uzročnik kao potencijalno ozbiljnu opasnost za organizam i neproporcionalnim intenzitetom reaguje na njega.

Kako nastaje alergija?

Imuni sistem ljudi je stalno u funkciji i za nas je njegovo funkcionisanje neprimetno. Njegova uloga se sstoji u prepoznavanju mogućih opasnosti za naš organizam, obradi dobijenih informacija o štetnim agensima i na kraju njihovo uništavanje. Ti štetni agensi mogu biti porekla iz spoljašnje sredine (npr. infektivni agensi) ili mogu poticati od našeg organizma (npr.pojava malignih ćelija, raspadni produkti ćelija itd.)

U alergiji naš imuni sistem znači prepoznaje inače neškodljivog uzročnika kao izraženu opasnost. To dovodi do stvaranja specifičnih odbrambenih molekula proteina u krvi – imunoglobulin E (IgE) a takav uzročnik se naziva alergen. Pri tom prvom susretu sa alergenom javlja se samo tzv.senzibilizacija ali se ne javljaju vidljive reakcije organizma. Tek kod ponovnog kontakta sa tim alergenom koji se vezuje za postojeći IgE u krvi pokreće se ceo niz specifičnih biohemijskih reakcija koji pak dovode do pojave alergijske bolesti u vidu različitih manifestacija.

Uticaj genetike i okoline na nastanak alergije

Za nastanak alergije neophodno je prisustvo makar dva faktora: jedno je sklonost osobe da razvije alergijsku reakciju (genetski faktor) a drugi je obavezna izloženost potencijalnom alergenu (spoljašnji faktor).

Kao dokaz za uticaj genetskih faktora značajan podatak je češća pojava alergijskih reakcija kod dece čiji roditelji imaju neku alrgijsku bolest. Kada govorimo o alergenima oni najčešće u svom sastavu imaju neki protein (belančevinu). Postoje i neproteinski alergeni ali i oni moraju biti vezani za na neki protein da bi mogli da izazovu alergijsku reakciju – npr.neki lekovi. Neki od najčešćih alergena iz spoljašnje sredine su kućna prašina i grinje, polen drveća, trave i korova, životinjska dlaka i perje, buđ, otrovi nekih insekata, hrana, lekovi...

Objašnjenje za sve češću pojavu alergija na neke od faktora iz spoljašnje sredine, spominju se dve moguće teorije. Jedna je tzv.“ekološka teorija“ koja se vezuje za sve izraženije zagađenje okoline što potencira i jaču reakciju našeg organizma. Druga teorija je tzv. „higijenska teorija“ koja se bazira na smanjenoj izloženosti našeg organizma raličitim mikroorganizmima iz spoljašnje sredine. Po toj teoriji efekat je izostanak normalnog razvoja imunog sistema, odnosno njegov pogrešan razvoj u smislu hiperreakcije u kontaktu sa potencijalnim alergenima.

Koji su simptomi alergija?

Simptomi alergisjkih bolesti najpre zavise od alergena koji pokreću alergijsku reakciju kao i od organa u kome će taj alergen manifestovati svoju aktivnost.

Tako, ako alergen unosimo u organizam putem sistema organa za disanje i manifestacije alergije će dominantno zahvatiti organe za disanje – gornjr i/ili donje. Ukoliko se alergen unese u organizam gutanjem onda najčešće dominiraju tegobe od strane sistema organa za varenje ili kože a nešto ređe sistema organa za disanje. Ako pak kontakt alergena nastane sa kožom onda su dominantne kožne tegobe .

Alergijske bolesti gornjih disajnih puteva

Najčešća simtomatologija obuhvata:

  ● Otok sluznice nosa praćena pojačanom sekrecijom i svarbom
  ● Kijavica
  ● Oštećen ili potpuni nedostatak osećaja mirisa
  ● Svarb i suzenje očiju
  ● Svrab u ušnim kanalima
  ● Svrab u regiji nepca, bol u grlu...

Kod dece alergijska upala nosne sluznice (alergijski rinitis) često bude udružen sa ponavljanim upalama srednjeg uva dok se kod odraslih često javi hronična upala sinusa. U tim slučajevima simtomi vezani za pridružene bolesti mogu maskirati alergiju i otežati postavljanje ispravne dijagnoze.

U postavljanju dijagnoze pomaže podatak o ponavljanju tegoba svake godine u isto doba – sezonski rinitis i konjuktivitis. Oni se obično javljaju u proleće i jesen a izazvani su polenom trave i cvetajućih biljaka (npr.breza u martu i aprilu, trava od marta do maja, ambrozija od avgusta do oktobra itd) .

Ukoliko se ipak radi o celogodišnjem alergijskom rinitisu, nešto ga je teže prepoznati. Simptomi se obično javljaju povremeno tokom godine nevezano za godišnje doba ili cvetanje određenih biljaka a retko su zaista celogodišnji sa promenama u intenzitetu tegoba. Simptomi nastaju i variraju ili se potpuno gube zavisno od toga da li je kontakt sa alergenima povremen ili satalan (npr.kućna prašina, grinje, prisustvi kućnih ljubimaca itd). Ne tako retko se dešava da pojedini pacijenti imaju celogodišnji alergisjki rinitis sa sezonskim pogoršanjima zbog istovremene senzibilizacije kako na celogodišnje tako i na sezonske elergene

U Poliklinici Vaša kuća zdravlja možete obaviti neophodne preglede ORL specijaliste i alergologa u cilju ranog postavljanja ispravne dijagnoze i pravilnog lečenja bolesti.

Alergijske bolesti donjih disajnih puteva

Najčešći simptomi alergijske bolesti donjih disajnih puteva su:

  ● suvi, nadražajni kašalj – češće tokom noći
  ● osećaj težine i/ili pritiska u grudima
  ● „sviranje“ u grudima
  ● teže podnošenje fizičkog napora

Tegobe vezane za donje disajne puteve takođe mogu imati sezonski karakter ili se javljati tokom cele godine zavisno o kontaktu sa alergenom ili grupom alergena koji uzrokuju alergijsku bolest. Često puta okidači simptoma alergijske bolesti donjih delova disajnih puteva mogu biti i nespecifični - npr. respiratorna infekcija, fizički napor, emocionalni stres, izlaganje hladnom vazduhu, visok stepen vlage u vazduhu, - maglovito vreme, duvanski dim ili npr. boravak u prašnjavom prostoru. Sve ovo može otežavati postavljanje ispravne dijagnoze.

Za razliku od infekcije disajnih puteva koju obično prati povišena telesna temperatura i koja nestaje nakon kraćeg vremena spontano ili uz antibiotsku terapiju (zavisno od uzročnika bolesti), simptomi alergije traju znatno duže ili se ponavljaju, a smiruju se tek uz primenu odgovarajućih lekova.

Da bi se sprečile komplikacije hroničnog opterećenja donjih disajnih puteva izazvanih alergijama u našoj Poliklinici Vaša kuća zdravlja možete uraditi neophodne dijagnostičke testove kao i preglede alergologa i pulmologa sa spirometrijom i dobiti preporuke kao lečiti bolest i držati je pod kontrolom.

Kožne alergije

Alergijske manifestacije na koži se najčešće manifestuju na dva načina:

  ● ekcem (kontaktni dermatitis)
  ● urtikarija – akutna i hronična (koprivnjača)

Ekcem je hronično oboljenje kože i najčešće se u početku manifestuje pojavom sitnih plikova ispunjenih bistrom tečnosšću i praćeni jakim svrabom. U kasnijem toku bolesti se javlja crvenilo kože praćeno svrabom i perutanjem a nekada i oštećem kože u vidu „pukotina“ – ragada koje moguikrvariti i koje se mogu dodatno komplikovati bakterisjkom infekcijom.

Poslednja istraživanja naglašavaju da je osim kod dece, ekcem relativno čest i u starijoj životnoj dobi. U ranom detinjstvu učestalost ekcema ide o do 20% a sa ulaskom u period adolescencije taj procenat opada. Kod osoba starijih od 70 godina ponovo dolazi do povećanja učestalosti ekcema koji se javlja kod oko 10% ljudi starije životne dobi.

Akutna urtikarija se manifestuje pojavom urtika – izdignute, crvenkaste promene različitih veličina i oblika. Ove promene su slične onima koje nastaju nakon kontakta sa koprivom – odatle i naziv „koprivnjača“. U toku izbijanja ovih promena često se javlja i intenzivan svrab. Nastaju naglo, brzo se šire i isto tako brzo i prolaze, obično u toku 24h. Urtike se mogu javljati na koži svakodnevno ili povremeno sa različitim intervalom između dva izbijanja a u toku od 6 nedelja.

Simptomi akutne urtikarije su uglavnom ograničeni na kožu ali se stanje može iskomplikovati i do sistemske reakcije u vidu anafilaktičkog šoka. U tom slučaju se javlja oticanje jezika i grkljana (larinksa), napad bronhijalne astme, povraćanje i dijareja kao simptomi sistema organa za varenje, nagli pad krvnog pritiska...

Ukoliko se pojava urtika na koži javlja i nakon 6 nedelja onda govorimo o hroničnoj urtikariji. Kada postoje periodi bez pojave urtika govorimo o hroničnoj, ponavljajućoj urtikariji. Ona se češće javlja kod odraslih osoba i i to najčešće kod žena srednje životne dobi. Hronična urtikarija predstavlja ozbiljan dijagnostički i terapijski problem.

U cilju postavljanja adekvatne dijagnoze otkrivanja uzroka i lečenja kožnih alergijskih manifestacija u Poliklinici Vaša kuća zdravlja možete dobiti potrebnu medicinsku pomoć od strane naših porodićnih lekara – specijalista opšte medicine, dermatologa i alergologa.

Ukoliko se pojave promene na koži za koje posumnjate da su alergijskog tipa, nemojte se samostalno lečiti i kupovati preparate „na svoju ruku“ već se javite na pregled alergologa i/ili dermatologa koji će odrediti za Vas najoptimalnije lečenje. Korišćenje neadekvatnih preparata može često pogoršati stanje kože što otežava kasnije lečenje.

Alergija na polen

Polen su mikroskopska zrnca koja proizvode biljke a koje im služe za razmnožavanje. Za ljude je od značaja polen koji se prenosi putem vetra jer nakon udisanja on kod osetljivih osoba izaziva alergiiju – znači spada u inhalacione alergene.

U proleće se povećava koncentracija polena u vazduhu pa se pogoršavaju i simptomi bolesti koji se vezuju za polensku alergiju.

U poslednje vreme se dosta govori o klimatskim promenama. Biljke imaju mogućnost da im se prilagode. Tako je u gradskim sredimana koncentracija polena veća i povezuje se sa visokim stepenom zagađenosti vazduha.

Intenzitet alergijskih reakcija je u direktnoj povezanosti sa koncentracijom alergena. Da bi se osetljive osobe mogle pripremiti i na vreme započeti uzimanje odgovarajuće terapije, poslednjih godina se objavljuje kalndera cvetanja i polenska prognoza a u pojedinim sredinama se i dnevno meri koncentracija polena u vazduhu.

Simptomi polenske alergije

Najčešće su zahvaćeni gornji disajni putevi pa se javljaju simptomi kao što su kijanje, nekontrolisana bistra sekrecija iz nosa, zapušenost nosa, crvenilo kapaka, svrab i suzenje očiju.

Pored ovih simptoma često se javlja i suvi kašalj kao posledica slivanja sekreta niz zadnji zid ždrela – tzv.postnazalni tip. Po pravilu se u tim slučajevima radi o nelečenoj bolesti koja posledičnoprelazi u hroničan oblik. Ujedno kod ovih pacijenata se kao posledica hroničnog otoka sluznice javlja sekundarna komplikacija u vidu upale sinusa ili srednjeg uha.

Ukoliko se lečenje ne sprovodi pravilno može doći i dopojave nosnih polipa koji dodatno otežavaju disanje. Ti pacijenti se žale na učestale glavobolje u regiji orena nosa, pojačano slivanje sekreta niz grlo, otežano disanje kroz nos, nadražajni kašalj sa iskašljavanjem beličastog sekreta. Ponekad je neophodno sprovesti i operativno lečenje.

U Poliklinici Vaša kuća zdravlja možete sa Vašim porodičnim lekarom opšte medicine alergologom i ORL specijalistom, dogovoriti sve neophodne korake da bi se sprečile ove komplikacije, hronični tok bolesti kao i operativno lečenje

Kako do prave dijagnoze?

Prvenstveno je važno javiti se na vreme vašem lekaru a zatim je važno i da lekar prepozna simptome. Kada porodični lekar posumnja na alergiju kod osoba sa „sezonskom i ponavlajnom prehladom“ potrebno je sprovesti alergološko testiranje.

Alergološko testiranje se može sprovesti takozvanim kožnim probama koje često izazivaju neprijatnost kod pacijenata. U Poliklinici Vaša kuća zdravlja sprovodimo testiranje na standardne inhalacione alergene putem ispitivanja krvi. Obzirom da je u cilju postavljanja dijagnoze neophodno napraviti i dopunske laboratorijske analize (krvna slika, parametri inflamacije – Sedimentacija i CRP, specifična antitela – IgE) u mogućnosti smo da bez dodatnih neprijatnosti dobijemo potrebne informacije. Na isti način se može ispitivati i postojanje alergije na pojedinačne namirnice i/ili druge alergene – dlaka psa ili mačke....

Pored nabrojanih savetuje se i pregled ORL specijaliste i alergologa a vrlo često i pučmologa – koje sve možete obaviti na jednom mestu u Poliklinici Vaša kuća zdravlja

Zašto pulmolog?

Danas je u alergologiji poznat i priznat koncept jedinstvenosti disajnih puteva kome je osnov u saznanju da su gornji i donji disajni putevi neraskidivo povezani kako u funkcionisanju tako i sa reakcijom na bolest. Shodno tome određeni broj pacijenata sa alergisjkim rinitisom razvije tokom života i alergijsku bronhijalnu astmu. Suvi nadrtažajni kašalj je ponekad jedini simptom postojanja astme.

Lečenje i prevencija

Pravovremeno i adekvatno lečenje sezonskog alergijskog rinitisa može sprečiti pojavu astme. U slučaju dokazanog alergijskog rinitisa, osim preventivnih mera za smanjenje koncentracije polena, preporučuje se u dogovoru sa doktorom porodične medicine ili specijalistom otorinolaringologije i/ili alergologije započeti medikamentoznu terapiju. Lečenje astme i alergijskog rinitisa, danas daje rezultate upravo zahvaljujući brojnim lekovima iz grupe antihistaminika, intranazalnih i inhalacijskih kortikosteroida, bronhodilatatora, antileukotrijena i brojnih drugih lekova. U Poliklinici Vaša kuća zdravlja smo uvek spremni da pružimo adekvatne savete i izvršimo potrebne preglede uz preporuku adekvatne terapije a u cilju maksimalnog očuvanja opšteg zdravlja naših pacijenata.

Istovremeno se savetuje primena preventivnih mera za smanjenje izloženosti alergenima. Osobe s dokazanom alergijom na polen u vreme visoke koncentracije polena u vazduhu, treba da izbegavaju otvoreni prostor i zatvaraju vrata i prozore. Boravak u prirodi se preporučuje ujutro ili nakon kišnog perioda. Po povratku iz prirode svakako se treba istuširati, oprati kosu i odeću i time smanjiti količinu polena u kući. Ispiranje nosne sluznice fiziološkim rastvorom ili morskom vodom smanjuje intenzitet alergijske reakcije. Takođe se preporučuje primena filter-uređaja u kućnim uslovima.

Zakažite pregled

© Sva prava zadržana. Vaša kuća zdravlja